Град или село: Место одрастања утиче на ментално здравље деце

Деца из руралних средина склонија депресији, анксиозности, повлачењу из друштва и другим емоционалним проблемима, док код деце из урбаних средина чешће долази до проблема у понашању, укључујући АДХД (поремећај пажње и хиперактивности), утврдили су истраживачи.

Притисци градског живота - од школског стреса до бржег темпа живота доприносе већем броју проблема у понашању код деце, говоре резултати студије, објављене у часопису Pediatric Investigation. Са друге стране, деца са села чешће се суочавају са емоционалним потешкоћама повезаним са сиромаштвом, изолацијом и одвајањем од породице.

Место одрастања има већи утицај него што се мисли

Истраживачи су анализирали податке скоро 20.000 ученика узраста од шест до 16 година из руралних и урбаних школа у Кини и открили значајне разлике у психолошком стању деце у зависности од тога где живе.

Истраживачи су посебно анализирали и групу од 3.003 ученика којима је дијагностикован неки ментални поремећај. У тој групи разлике између деце са села и из града биле су још израженије.

Ученици из руралних средина са менталним поремећајима чешће су испољавали симптоме повлачења, депресије, проблеме у размишљању, агресивно понашање и кршење правила, док су код деце из градова чешће забележене телесне тегобе повезане са психичким стањем и агресивност.

Један од најзанимљивијих налаза односио се на полне разлике. Код дечака су примећене значајне разлике у психолошким симптомима у зависности од тога да ли живе у селу или граду, док код девојчица таква разлика није уочена. Истраживачи сматрају да то указује на то да је ментално здравље дечака осетљивије на услове средине, па би и приступ подршци требало прилагодити томе.

Разлике у менталном здрављу деце потичу из различитих услова одрастања, наглашавају стручњаци. Деца у Кини у руралним срединама чешће живе у сиромаштву, имају слабији приступ образовању и психолошкој подршци, а многи одрастају без родитеља који су отишли у градове због посла. Са друге стране, деца у градовима изложена су већем притиску због школског успеха и конкурентног окружења.

Ограничења истраживања

Напомиње се да студија има и одређена ограничења, јер је ментално здравље деце процењивано је помоћу само једног инструмента, што можда не даје потпуну слику. Такође, пошто је реч о истраживању које представља пресек у једном тренутку, а не дугорочно праћење, није могуће са сигурношћу утврдити да ли се ови обрасци мењају како деца одрастају, нити колико би ране интервенције могле да утичу на исходе, преноси Јуроњуз.