Зашто деца данас касније почињу да говоре? Руски психолог објашњава шта се променило

Пре тридесетак година сматрало се нормалним да дете прве речи изговара око једне и по године, док се од двогодишњака очекивало да већ формира кратке реченице и одговара на питања одраслих. Данас, међутим, многи родитељи кажу да деца проговарају тек пред трећу годину, а нека имају озбиљне потешкоће са говором и касније.

Све је више доказа да прекомерна употреба гаџета у раном детињству може да утиче на развој говора, пажње и емоционалне повезаности детета са окружењем. Ипак, стручњаци упозоравају да одговор није једноставан и да кашњење у развоју говора не треба аутоматски повезивати само са технологијом. 

"У ствари, не постоје поуздане статистике које потврђују да је дошло до кашњења у развоју говора или моторике код деце у последње две деценије. Међутим, постоји тренд повезан са неколико фактора, а главна је употреба дигиталних уређаја, који се прерано појављују у животу детета," каже психолог и дечији неуролог Ирина Шибајева.

Када је време за реакцију

Према речима стручњака, постоје оквирне развојне фазе које родитељима могу да помогну да процене да ли је потребна консултација са стручњаком. До друге године дете би требало да има речник од око 50 речи и да може да изговара једноставне појмове, а до треће године очекује се формирање кратких и једноставних реченица.

Ако дете веома мало говори или уопште не говори, то може бити знак озбиљнијих проблема у когнитивном и менталном развоју, због чега је важно на време потражити стручну помоћ.

Да ли су електронски уређаји заиста проблем

Последњих година све више се говори о томе да рана и прекомерна употреба телефона, таблета и гледање цртаних филмова може да успори развој говора код деце. Разлог је, како објашњавају стручњаци, то што екран не може да замени живу комуникацију.

"Бројне студије дају различите резултате, али је закључак углавном исти: Умерено гледање квалитетног садржаја није штетно, док прекомерна и неконтролисана употреба јесте. Развој детета одвија се кроз жив контакт са одраслом особом - кроз емоције, поглед, реакције и тактилни контакт. Дигитални уређај то не може да замени", објашњава Ирина Шибајева.

Она додаје да едукативни програми и цртани филмови могу бити корисни ако се користе ограничено и уз присуство одрасле особе, али проблем настаје када екран постане главни облик забаве и комуникације.

Зашто је контакт лицем у лице важан

Стручњаци истичу да дете током разговора са родитељима не учи само речи, већ и изразе лица, покрете усана, интонацију и емоционалне реакције. Управо то помаже развоју говора и емоционалне повезаности. Постоје истраживања која показују да поглед и лице родитеља помажу деци да лакше артикулишу речи и развијају комуникацију. Ако је родитељ стално усмерен на телефон или друге активности, та повезаност изостаје.

"Дете се тада осећа игнорисано и тешко успоставља емоционалну везу са родитељима. Управо интеракција, заједничка игра и разговор стимулишу развој говора и ментални развој детета", наводи Шибајева. Она посебно наглашава да чак и кратке заједничке активности уз дигиталне уређаје могу бити корисне ако родитељ активно учествује и комуницира са дететом.

Технологија није увек главни узрок

Психолог упозорава и да кашњење у говору не мора увек бити повезано са телефонима, таблетима или недостатком комуникације. "Понекад је кашњење у говору симптом алалије, поремећаја из аутистичног спектра, генетских фактора, губитка слуха и других проблема. Важно је обратити пажњу ако дете не реагује на говор, ако је говор нејасан или ако долази до регресије", истиче она.

Стручњаци саветују да деца млађа од 12 година не користе уређаје без надзора одраслих и да време проведено пред екраном буде ограничено, посебно у најранијем узрасту, преноси "Комсомољска правда".