Шта се дешава ако свакодневно једете брзу храну, објашњава дијетолог

Честа конзумација брзе хране може доводи до низа здравствених проблема, јасни су стручњаци.

"Бургер, као и већину других јела брзе хране, не би требало јести свакодневно, јер је доказано да исхрана у којој преовладава фастфуд може довести до гојазности, срчаних и крвних обољења, артеријске хипертензије, раног развоја дијабетеса типа 2 и поремећаја метаболизма масти", изјавила је за РИА Новости дијетолог Антонина Стародубова.

Истакла је да чак и љубитељи бургера треба да их уврсте у исхрану само повремено, уколико немају здравствене контраиндикације, и не пречесто.

Према њеним речима, главни проблем већине јела која се нуде у ресторанима брзе хране јесте неуравнотежен састав, јер садрже превише соли, шећера, засићених масти и калорија. Бургери, као једно од најпопуларнијих јела брзе хране, нису изузетак.

"Земичке за бургере праве се од рафинисаног белог брашна, док се пљескавице најчешће припремају од меса са високим садржајем масти, јер би у супротном јело било суво и без укуса. Осим тога, ради додатног укуса и сочности додају се кечап, мајонез и слични сосови који садрже велике количине шећера, соли и масти", појаснила је.

Она је додала да један мањи бургер у просеку има више од 300 калорија, а ако се томе додају помфрит, сос и заслађено газирано пиће, укупан калоријски унос једног оброка може премашити половину просечне дневне потребе организма.

"Ако немате здравију опцију за ужину, бирајте салату са лаганим преливом, интегрални хлеб уместо белог пецива или једноставно немојте појести целу земичку. Избегавајте сосове и заслађена пића - уместо њих пијте воду. Немојте одмах наручивати велике порције и једите полако. Осећај ситости јавља се тек двадесетак минута након јела, а ако храну добро жваћете, заситићете се и мањом количином", нагласила је.

Важно је знати да очувању здравља не доприноси само правилна исхрана, већ и редовне лекарске контроле. Брза храна, стрес, седентарни начин живота и лоше навике повећавају ризик од срчаних обољења.

"Особе старије од 40 година које имају овакве прехрамбене навике не би требало да одлажу одлазак код лекара. У Москви, на пример, поликлинике користе системе 'Паметног прегледа', где вештачка интелигенција анализира податке из електронских здравствених картона и може да упозори на ризик од инфаркта или можданог удара чак две године пре могућег озбиљног здравственог проблема", додала је Стародубова.