Друштво
Руски научници су "одштампали" бифтек од коже медузе и смуђа
Да ли бисмо у будућности могли да једемо бифтеке који нису дошли са фарме, већ су настали у лабораторији, на 3Д штампачу? Руски научници направили су важан корак у том правцу и развили су специјално "био-мастило" од медуза и рибље коже за штампање вештачког меса које се потенцијално може применити не само у кулинарству, већ и у медицини.
Како светска популација расте, а производња хране постаје све већи изазов за животну средину, научници широм света траже нове начине да обезбеде довољно протеина за будуће генерације. Једно од потенцијалних решења је такозвано култивисано или штампано месо, које се производи уз помоћ савремених биотехнологија и 3Д штампе.
Управо у том правцу кренуо је и истраживачки тим са Балтичког федералног универзитета "Имануел Кант", који је развио нову врсту био-мастила намењеног 3Д штампању вештачког меса. Основу овог необичног материјала чине колаген добијен из медузе и коже смуђа.
Према речима истраживача, развој оваквих технологија могао би да помогне у решавању једног од највећих изазова будућности обезбеђивању довољних количина протеина за све већи број становника планете. Производња традиционалног говеђег меса захтева велике површине пашњака, огромне количине воде и значајно оптерећује животну средину, због чега научници све више пажње посвећују алтернативним изворима хране.
Зашто су научници одабрали медузе и смуђ
Кључни састојак сваког био-мастила за штампање вештачког меса је колаген - протеин који представља основну грађевинску компоненту многих ткива у живим организмима. До сада се колаген најчешће добијао из остатака фармских животиња, односно делова који нису намењени директној продаји и исхрани.
Међутим, такав приступ има одређене недостатке. Научници указују да постоји ризик од преношења појединих болести животиња. Због тога су истраживачи потражили алтернативу у морским организмима. У сарадњи са стручњацима са Пермског политехничког универзитета, развили су формулу засновану на морском колагену добијеном из ушасте медузе Aurelia aurita и коже смуђа Sander lucioperca.
Технологија функционише тако што штампач слој по слој гради структуру која подсећа на природно месно ткиво. Истраживачи истичу да је посебно важно то што се морски колаген показао безбедним за људске ћелије. Иако се медузе, рибе и сисари значајно разликују, тестови су показали да овај материјал не изазива токсичне ефекте и да је добро компатибилан са људским ткивом, преноси "РИА Новости".
Према наводима тима, технологија је већ достигла фазу у којој може да пређе на индустријска испитивања, што представља важан корак ка потенцијалној комерцијалној производњи штампаног меса.
Могућа примена и у медицини
Значај овог открића не завршава се само на производњи хране. Пошто су нова био-мастила показала добру компатибилност са људским ћелијама, она би могла да нађу примену и у регенеративној медицини.
Научници сматрају да би се исти материјал могао користити за 3Д штампање вештачких ткива и органа намењених имплантацији. У будућности планирају да развију и специјализована мастила за израду коштаних имплантата, што би могло да отвори потпуно нове могућности у лечењу повреда и оштећења костију.
Иако је идеја о "штампаном бифтеку" за многе и даље део научне фантастике, све већи број истраживања показује да би овакви производи у наредним деценијама могли да постану уобичајени део исхране.
Live
