Кромпирово млеко, пиво од алги и "морски" пиринач: Како би храна будућности могла изгледати

Научници већ годинама упозоравају да ће брз раст светске популације, урбанизација и глобално загревање озбиљно угрозити безбедност хране током наредних деценија. Процене показују да би до краја 21. века на Земљи могло да живи око 11 милијарди људи, док количина обрадивог земљишта неће моћи да прати тај раст.

Због тога истраживачи и прехрамбена индустрија траже алтернативне начине производње хране који би били одрживији, еколошки прихватљивији и ефикаснији од традиционалне пољопривреде. Неке од тих идеја већ се тестирају широм света - од инсеката као извора протеина до алги, морског пиринча и хране штампане 3Д штампачима:

Алге као храна, пиће и замена за пластику

Истраживачи све већу пажњу посвећују и морским алгама, које су богате протеинима, влакнима, мастима и витаминима. Иако су нори, чука и друге врсте алги већ део исхране у многим земљама, научници сматрају да је њихов потенцијал далеко већи.

Алге се данас користе за производњу сладоледа, јестиве амбалаже, хране за животиње, па чак и одеће. Неки произвођачи користе микроалге у биореакторима како би смањили емисију угљен-диоксида током производње пића, јер алге апсорбују угљеник и претварају га у кисеоник.

Руски студенти су чак развили пиво од алги које, према њиховим тврдњама, смањује токсичне ефекте алкохола и ублажава мамурлук. Такође, алге се све чешће помињу и као потенцијална храна за астронауте током дуготрајних свемирских мисија.

Морски пиринач као решење за климатске промене

Производња пиринча данас је један од значајних извора емисије гасова стаклене баште, јер поплављена пиринчана поља стварају идеалне услове за настанак метана. Због климатских промена и пораста нивоа мора, научници траже нове сорте пиринча које би могле да расту у сланој води - а кинески истраживачи већ су развили такозвани "морски пиринач", отпоран на со, који се може узгајати у приобалним подручјима.

Први велики усеви ове сорте већ су пожњевени, а истраживачи тврде да морски пиринач има и додатне предности: Слана вода смањује присуство штеточина, па је потребно мање пестицида, док је сама биљка богата минералима попут калцијума.

Кромпирово млеко

Биљна млека већ су годинама популарна алтернатива крављем млеку, али производња бадемовог, овсеног или пиринчаног млека често захтева велике количине воде и ресурса. Због тога су неки произвођачи почели да развијају млеко на бази кромпира.

Кромпир је богат витамином Ц, витамином Б6 и калијумом, има мало масти и погодан је за људе са различитим алергијама и интолеранцијама. Поједини стручњаци предвиђају да би кромпирово млеко у наредним годинама могло да постане једна од најпопуларнијих алтернатива у кафићима и прехрамбеној индустрији.

Храна из 3Д штампача

Једна од најнеобичнијих технологија будућности је 3Д штампање хране. Уместо пластике, овде се користе јестиве смесе - чоколада, тесто, сир, воће, месо или сосови - који се наносе слој по слој, слично класичном 3Д штампачу.

Технологија омогућава прављење сложених облика и персонализованих оброка, а у неким деловима света се већ користи у ресторанима, посластичарницама, болницама и у развоју хране за астронауте.

3Д штампање би могло да помогне и у смањењу бацања хране. На пример, у неким пројектима се користи оштећено или "ружно" воће које продавнице иначе не би продале, па се 3Д штампом претварају у визуелно привлачне оброке и грицкалице. Посебно велика пажња усмерена је ка штампаном месу - производима направљеним од биљних састојака или лабораторијски узгојених животињских ћелија. Истраживачи верују да би такво месо могло значајно да смањи емисију угљеника и потребу за огромним пашњацима.

Стручњаци предвиђају да ће тржиште 3Д штампања хране наставити брзо да расте, пре свега због све веће потражње за персонализованом и одрживом исхраном.

Да ли ће инсекти постати нови извор протеина

Европска унија је 2022. године званично одобрила неколико врста инсеката за људску исхрану, укључујући ларве брашнара и цврчке. Истраживачи сматрају да би инсекти могли да постану важан извор протеина у будућности, јер су богати витаминима, аминокиселинама и хранљивим материјама.

Поред тога, узгој инсеката захтева далеко мање ресурса него традиционална сточарска производња. На пример, цврчцима је потребно вишеструко мање хране него говедима да би произвели исту количину протеина, а емитују и мање гасова стаклене баште, преноси "РБК Тренд".

Инсекти се већ користе у облику брашна које се додаје хлебу, пецивима, протеинским плочицама, смутијима и житарицама. Многи који су пробали брашно од цврчака кажу да има благ и неутралан укус, због чега се лако комбинује са другом храном - ипак, бројне анкете су до сада показале да многи људи нису спремни да прихвате инсекте као храну, тако да је питање да ли ће се заиста наћи на јеловнику будућности.