"Козметикорексија": Тренд са друштвених мрежа који све више погађа девојчице

Захваљујући великој популарности на платформама попут ТикТока, Јутјуба и других друштвених мрежа, поједина деца постају инфлуенсери у домену лепоте још у основношколском узрасту, а њихови савети о нези коже и козметици прате десетине, па и стотине хиљада вршњака. Због све већег броја деце која су опседнута негом коже, дерматолози и научници увели су нови термин - "козметикорексија".

Промовисање козметичких производа девојчицама није новост. Иако брендови не стоје увек директно иза таквог садржаја, поједине младе инфлуенсерке себе називају амбасадорима брендова и редовно представљају производе познатих козметичких компанија. На тржишту се појављују чак и специјални пакети за негу коже који обећавају блистав и сјајан изглед коже. С друге стране, постоје и брендови који истичу да не желе да буду повезани са дечјим тржиштем, упркос томе што су њихови производи веома популарни међу младима. Неки од њих наводе да покушавају да едукују потрошаче о одговорном коришћењу козметике.

Поред деце која зарађују као инфлуенсери, све је више девојчица које су вишестепене рутине неге коже уврстиле у своју свакодневицу, пише Би-Би-Си. 

Истраживање спроведено међу децом узраста од девет до 12 година показало је да скоро половина њих редовно користи више различитих козметичких производа, а многи наводе да то чине како би решили оно што сматрају проблемима са кожом. У међувремену, индустрија дечје и тинејџерске неге коже прерасла је у тржиште вредно више милијарди фунти и наставља убрзано да расте. Ипак, све је више стручњака и регулаторних тела који позивају на опрез.

Како истичу истраживачи, компаније су деценијама усмеравале маркетинг производа против старења према женама у тридесетим и четрдесетим годинама, стварајући утисак да је старење проблем који треба решити. Данас се, међутим, сличан притисак све чешће преноси и на девојчице.

Због тога се намеће питање да ли је реч само о безазленој забави и игри пред камером или се код девојчица од најранијег узраста ствара уверење да нешто није у реду са њиховим изгледом и да га непрестано треба поправљати.

Опсесија савршеном кожом

Стручњаци козметикорексију описују нездраву опседнутост постизањем "савршене" коже од најранијег узраста, што доводи до претеране и готово компулзивне употребе козметичких производа.

Италијански дерматолог почео је да истражује овај феномен након што је код својих најмлађих пацијената приметио забрињавајуће обрасце понашања. Разговарао је са 55 деце узраста од осам до 14 година и установио да су она која показују знаке козметикорексије углавном веома везана за мобилне телефоне, да сатима гледају снимке о нези коже на друштвеним мрежама, користе и до десет различитих козметичких производа дневно и избегавају дружење, па чак и са члановима породице, без шминке.

Деца користе производе који им нису потребни

Стручњаци упозоравају да многа деца теже такозваном изгледу "стаклене коже", тренду који потиче из корејске козметичке индустрије и подразумева беспрекорно глатку и сјајну кожу. Међутим, дерматолози наглашавају да деци такви производи углавном нису потребни.

Лекари кажу да све чешће у ординацијама виђају децу која долазе због реакција на козметику. Посебно забрињава употреба састојака попут ретинола, који је намењен одраслима и користи се у производима против старења. Код деце, чија се кожа већ природно брзо обнавља, ретинол не доноси никакву корист, али може да изазове оштећење заштитне баријере коже, црвенило, осипе, екцем и дуготрајну осетљивост.

Дерматолози упозоравају и да се све чешће бележе случајеви контактног дерматитиса, односно екцема изазваног одређеним састојцима у козметици. Једном када се развије алергија на неки састојак, особа може читавог живота да има реакције на производе који га садрже.

Неки стручњаци примећују и пораст случајева фронталне фиброзне алопеције, стања код којег се линија косе постепено повлачи, а постоје претпоставке да би један од разлога могла бити све ранија и интензивнија употреба различитих крема за лице.

Последице нису само физичке

Према мишљењу стручњака, деца која постану опседнута негом коже често своју вредност почињу да мере бројем лајкова и коментара које добијају на интернету. Истраживања указују и на одређене сличности између козметикорексије и телесног дисморфичног поремећаја, психичког стања које карактеришу претерана забринутост и незадовољство сопственим изгледом.

Забрињавајуће је што се код поједине деце већ са седам или осам година могу уочити знаци анксиозности и стида због сопственог изгледа. Неки чак избегавају одлазак у школу јер се не осећају довољно лепо у поређењу са оним што виде на друштвеним мрежама.

Стручњаци упозоравају да додатни проблем представљају филтери и алати засновани на вештачкој интелигенцији, који мењају изглед људи на фотографијама и снимцима. Тако деца све чешће покушавају да достигну идеале лепоте који у стварности уопште не постоје.

Иако друштвене мреже истичу да уводе различите мере заштите младих корисника, научници наглашавају да одговорност не лежи само на платформама. Подједнако важну улогу имају и козметичке компаније, али и родитељи, који треба да помогну деци да развију здрав однос према сопственом изгледу и реална очекивања од онога што виде на интернету.