Лето доноси високе температуре, али и већи ризик од тровања храном

У летњем периоду, храна је погодно тло за развој микроорганизама - када се микроорганизми (узрочници болести) нађу у повољним условима (одговарајућа температура и влажност), омогућава се да се они веома брзо размножавају. 

Такође, када су високе температуре, већи је број и инсеката који могу да пренесу узрочнике заразних болести. Тај начин преноса је значајнији у нехигијенским насељима и у неразвијеним земљама.

Осетљивост организма на цревне заразне болести је иста, без обзира где се налазимо. Тровања храном се повезују са коришћењем хигијенски неисправних намирница, непридржавања хигијенских мера приликом припреме хране, неадекватним чувањем намирница и припремљене хране.

Која храна најчешће изазива тровања и због чега

Нарочито погодна храна за разможавање бактерија је храна животињског порекла: месо, јаја, млеко, млечни производи, као и риба и плодови мора, али и поврће и воће, уколико се добро не оперу пре конзумирања. Тежина тровања не зависи од врсте унете намирнице, већ од броја унетих микроорганизама односно количине токсина, од вируленције микроорганизма (способности микроорганизма да изазове обољење) и од осетљивости домаћина. Најосетљивија су одојчад и мала деца, особе старије животне доби које имају неко хронично обољење и особе са ослабљеним имунитетом.

Који су први симптоми тровања

Први симптоми тровања се могу јавити 30 минута до 3 дана након конзумирања контаминиране хране: мучнина, повраћање, учестале столице, болови/грчеви у стомаку, главобоља, повишена телесна температура, малаксалост.

Како знати када је у питању лакши, а када тежи облик тровања

Клиничка слика тровања може ићи од лаке до тешке која захтева хоспитализацију. Учестале течне столице и повраћање могу довести до великог губитка течности и електролита. Тежа клиничка слика подразумева да је дошло до дехидратације, која се манифестује сувим устима, сувим језиком који је обложен белим наслагама, тамнијом мокраћом и убрзаним радом срца.

Постоји ли превенција

• Храну треба термички обрадити на температури изнад 70 степени и конзумирати у року од најдуже 2 сата након припреме или је чувати у фрижидеру на температури испод 8 степени, пише на порталу Градског завода за јавно здравље Београд. 
• Заштити храну од контакта са инсектима и глодарима.
• Најважнија превентивна мера је добро прање руку и прибора за обраду намирница, радних површина на којима се спрема храна и одржавање чистоће посуђа.
• Конзимирати само добро печена или кувана јаја.
• За употребу користити хигијенски исправне - прегледане намирнице које имају декларацију. Избегавати куповину намирница на уличним и пијачним тезгама.
• Избегавати прављење мајонеза, филова, кремова и сладоледа од живих, термички необрађених јаја.
• Важне су хигијенске мере у поступку припремања хране, правилно чување и дистрибуција хране.
• Добро прање воћа и поврћа.

Која храна је најбезбеднија

Приликом куповине намирница потребно је контролисати изглед, рок употребе и начин чувања. Производи од меса и млека, треба да се чувају и купују само ако су у расхладним витринама. Уколико су сви критеријуми задовољени, намирница је безбедна за коришћење.