Топлотни таласи представљају велико оптерећење за организам, па поред срца, крвних судова и коже, под додатним притиском је и хормонски систем.
Како објашњава ендокринолог и професорка Медицинског факултета у Београду др Весна Димитријевић Срећковић за РТС, управо хормони помажу организму да одржи нормалну телесну температуру, сачува воду и електролите и лакше се избори са последицама великих врућина.
Хормони помажу организму да се избори са врућином
Организам током екстремних врућина активира више хормона који учествују у одржавању телесне температуре, равнотеже течности и нормалног функционисања организма.
Једну од кључних улога имају адреналин и норадреналин. Иако могу да убрзају рад срца и повисе крвни притисак, они истовремено побољшавају прокрвљеност коже, што омогућава ефикасније ослобађање вишка топлоте.
Важну улогу има и кортизол, хормон који организму помаже да се прилагоди стресу, преноси РТС.
"Кортизол може да нам врати енергију продукцијом глукозе, а у случајевима ниског притиска, када се презнојимо и дехидрирамо, може да повећа крвни притисак и помогне адаптацији организма", наводи професорка.
Она додаје да кортизол истовремено доприноси очувању имуног одговора, што је значајно и у условима великог топлотног оптерећења.
Поред њега, активирају се и вазопресин, односно антидиуретски хормон, као и алдостерон. Њихова улога је да смање губитак течности задржавањем воде и натријума у организму, чиме доприносе одржавању нормалног крвног притиска и равнотеже електролита.
Отицање није увек знак задржавања течности
Многи током лета примећују да им отичу ноге или шаке, али професорка истиче да то није нужно последица природних механизама којима се организам штити од дехидрације.
Како објашњава, отицање је чешће код особа са повећаном телесном тежином и повишеним нивоом инсулина.
"Код људи који имају хиперинсулинемију, инсулин везује воду, па и то може бити разлог због којег су отечени", објашњава ендокринолог.
Дехидрација стоји иза већине симптома
Умор, поспаност, раздражљивост, главобоља и проблеми са концентрацијом, који су чести током топлотног таласа, најчешће су последица губитка течности.
"Главни разлог свега овога јесте управо дехидрација, која долази због велике температуре, знојења и губитка течности", наглашава професорка.
Зато истиче да је најважније редовно уносити довољно течности и расхлађивати организам како би се спречио развој топлотног удара.
Хронични болесници морају бити опрезни
Посебан опрез неопходан је код особа које болују од дијабетеса и поремећаја рада штитасте жлезде.
"Сам повишен шећер у крви носи ризик дехидратације, тако да ће додатна дехидрација негативно утицати на њих", упозорава др Димитријевић Срећковић.
Она подсећа да многи дијабетичари због аутономне неуропатије имају поремећено знојење, што отежава природно расхлађивање организма и може додатно повећати ниво шећера у крви.
Када је реч о особама са појачаном функцијом штитасте жлезде, односно хипертиреозом, оне теже подносе високе температуре јер већ имају убрзан метаболизам и појачано знојење.
С друге стране, код особа са смањеном функцијом штитасте жлезде, односно хипотиреозом, високе температуре углавном немају значајнији утицај. Професорка додаје да постоје подаци који указују да се код здравих људи током врућина може смањити лучење хормона штитасте жлезде, како би организам производио мање топлоте.
Медитеранска исхрана и довољно течности најбоља су заштита
Основни савет, посебно за хроничне болеснике, јесте да болест буде добро регулисана, да се терапија редовно узима и да исхрана буде прилагођена летњим условима.
"Да пију довољно напитака, да се придржавају медитеранске исхране и једу намирнице које садрже доста воде", саветује др Димитријевић Срећковић.
Она препоручује краставац, парадајз, јогурт, кефир и кисело млеко, као и воће богато водом, попут лубенице, диње, бресака и нектарина.
Истовремено саветује избегавање пржене, масне и јако зачињене хране, а предност даје лаганим оброцима, као што су грилована пилетина или ћуретина са поврћем, као и салате са туњевином, младим сиром или јајима.
Током дана потребно је унети око два до два и по литра течности. Поред воде, препоручује се домаћа лимунада са наном и ђумбиром, као и умерене количине чаја од нане, камилице или мајчине душице.
"Када устанемо, треба попити две чаше воде, а исто толико и пред спавање", саветује професорка, додајући да у укупан дневни унос течности треба урачунати и супе, чорбе, јогурт и друге напитке.
Када је време да се јавите лекару
Одређени симптоми могу бити знак да организам више не успева да се избори са топлотним стресом. То могу да буду јако убрзан пулс, главобоља, вртоглавица, велики умор и изражена поспаност.
Уколико се ови симптоми јаве, неопходно је што пре потражити лекарску помоћ како би се спречио развој топлотног удара.
"Посебна пажња треба да се посвети и људима чија је пословна активност везана за боравак на високим температурама", наглашава она, додајући да су међу најугроженијима грађевински радници, пољопривредници и спортисти, код којих је ризик од дехидрације и топлотног удара знатно већи него код осталих.