Више часова за науку на факултетима, декани: Отворена врата за међународне пројекте

На факултетима у Србији наука је поново добила више часова. Радна недеља професора опет подразумева 20 часова наставе са студентима и 20 часова научноистраживаког рада. А последњих скоро годину и по дана није било тако, за науку је било резервисано свега пет часова и 35 часова за наставе са студентима.

Због студентских блокада факултета држава је у марту прошле године одлучила да промени обрачун зарада предавачима, тако да је са 87,5 одсто зараде вреднована настава, док су за научноистраживачки рад добијали 12,5 одсто од плате.

Уредба стављена ван снаге: Часови наставе и научноистраживачког рада на факултетима по старом

Недавно је 18 декана са Универзитета у Београду послало допис Влади Србије, Министарству просвете, Министарству науке са захтев да се измени Уредба, јер не могу да аплицирају за међународне пројекте. Влада Србије је 30. јула донела одлуку да се стави ван снаге Уредба и да се број часова наставе и научноистраживачког рада на факултетима врате на старо – по 20 часова у недељи.

Декан Хемијског факултета проф. Горан Роглић каже да факултети скоро годину и по дана не могу да аплицирају за међународне пројекте.

"Свести научни рад на универзиту на 12 одсто је било потпуно бесмислено. За аплицирање на нучне пројекте минимум је да будете 30 одсто ангажовани на научном раду. За неке од позива се тражи чак и 50 одсто", рекао је Роглић за РТ Балкан.

Позиционирање универзитета у Србији на престижним међународним листама (попут Шангајске листе), зависи од броја објављених научних радова и цитираности. Мање међународних пројеката, аутоматски значи мање и објављених радова у престижним часописима. Роглић каже да није само то проблем.

"Фонд за науку још увек није објавио резултате позива који је расписан у фебруару прошле године. У природним наукама тешко је да се бавити научним радом уколико немате стабилно финансирање. Средства која добијамо од Министарства науке нису довољна за тако нешто", појаснио је он.

И декан Географског факултета проф. Велимир Шећеров сагласан је да укидање Уредбе и враћање на старо да настава и научноистраживачки рад буду заступљени са по 50 одсто у радној недељи, значи много за академску заједницу.

Огласио се Универзитет у Београду: Изостанак плате противзаконит, ангажујемо адвокате

"Значи нам много због међународних пројеката који траже одређени проценат науке у укупном збиру који се односи на целокупни рад институције и појединца. Осим што је практично значајно, значајно је и логички. Годину и по дана факултети раде нормално и потпуно је бесмислено да та Уредба и даље важи, јер знамо зашто је донета. Дуго смо тражили да се то промени, сада је промењено", рекао је Шећеров за РТ Балкан. 

Влада Србије је на седници одржаној 30. јула ставила ван снаге измену Уредбе о нормативима и стандардима услова рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, чиме је расподела радног времена наставног особља враћена на решења која су важила пре њиховог доношења - 20 часова наставе и 20 часова научноистраживачког рада.

Из Министарства просвете саопштили су да се укидање Уредбе изашло у сусрет више пута изнетим захтевима представника академске заједнице да се претходне измене уредби из 2025. године ставе ван снаге.

"Уредбе из 2025. године су донете као привремена мера ради омогућавања надокнаде наставе током школских 2024/2025. и 2025/2026. године, када је због прекида наставе било неопходно повећати број часова наставе", тврде из Министарства просвете.

Заправо, уредбе су донете током студентских блокада факултета. Блокаде су почеле крајем новембра и у децембру 2024. године. До марта 2025. године запосленима на факултетима плате су исплаћиване у пуном износу. Тада је  донета уредба којом се мења начин обрачуна зарада. Четрдесеточасовну радна недеља професора на факултету која је подразумевала 20 часова наставе и исто толико научноистраживачког рада, замењена је у пет часова научноистраживачког рада и 35 часова наставе.

Факултетима који су били у блокади, предавачима су умањене зараде и примали су само 12,5 одсто од плате, заправо надокнаду само за научноистраживачки рад.