Свет
Ердоган против права "петорке" СБ УН: Колико је јака снага вета
Свих пет сталних чланица Савета безбедности УН користило је право вета у различитим приликама. Према подацима са сајта УН, до сада је укупно свих пет сталних чланица право вета искористило 329 пута, од тога највише Русија, следе САД и Велика Британија, док су најмање вета уложиле Француска и Кина
Турски лидер Реџеп Тајип Ердоган позвао је на реформу Савета безбедности Уједињених нација која би подразумевала и укидање права вета пет сталних чланица.
Ердоган предлаже да се формира "широка коалиција око принципа да ниједна држава не сме бити у могућности да трајно блокира вољу већине". Он се залаже за Савет безбедности УН без сталних чланица, чије би чланове на одређене мандате бирала Генерална скупштина УН. Државе би, како истиче, за нови мандат морале да добију подршку већине чланица.
"Свет је већи од пет сталних чланица Савета безбедности", поручио је Ердоган, понављајући свој дугогодишњи позив на промену система у којем САД, Русија, Кина, Француска и Велика Британија имају право вета.
С друге стране, Мексико и Француска су заговорници обуставе коришћења права вета у Савету безбедности УН у случајевима масовних злочина, укључујући геноцид, злочине против човечности и тешке ратне злочине. Политичку декларацију о суспензији вета у случајевима масовних злочина први пут су представили Мексико и Француска 2015. године. До данас је 128 држава изразило подршку декларацији.
"Стално чланство свакако треба проширити. Појавио се велики број држава или, можда, међудржавних организација које би, без сумње, требало да имају свој глас у Савету безбедности. Али истовремено сматрамо да су и овај институт сталних чланова Савета безбедности, као и право вета, веома важни, веома важни елементи целокупне структуре Уједињених нација. И даље смо привржени овом веома важном елементу", истакао је.
И председник Русије Владимир Путин раније је изјављивао да би лишавање сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација права вета уништило то светско тело. Он је говорио да би се укидањем права на вето светско тело свело "на место за празну причу".
Какве би последице имало потпуно укидање право вета и има ли упоришта Ердоганов став?
Према Повељи УН, пет држава – Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД, имају посебан статус сталних чланица са посебном гласачком моћи познатом као "право вета", Уколико се било која од пет сталних чланица успротиви у СБ УН, резолуција или одлука неће бити усвојена.
Свих пет сталних чланица користило је право вета у различитим приликама. Ако се стална чланица не слаже у потпуности са предложеном резолуцијом, али не жели да уложи вето, може одлучити да се уздржи од гласања, чиме омогућава усвајање резолуције уколико она добије потребан број од девет гласова "за".
Према подацима са сајта УН, до сада је укупно свих пет сталних чланица право вета искористило 329 пута, од тога убедљиво највише Русија, па је следе САД и Велика Британија – 92, док су најмање вета уложиле Француска и Кина.
Међу последњима, Русија и Кина недавно су уложиле вето на резолуцију Сједињених Америчких Држава којом би се овластили стручњаци Уједињених нација да наставе да прате санкције које су поново уведене против Ирана прошле године, због његовог нуклеарног програма.
Када је реч о заштити интереса Србије, Русија је искористила право и вето уложила на Резолуцију о геноциду у Сребреници.
Истовремено, Русија као стална чланица Савета безбедности УН са правом вета може да спречи доношење било каквих неповољних резолуција у УН које би се тицале статуса Косова и Метохије или евентуалног међународног признања тзв. косовске независности у оквиру овог тела.
Коментаришући Ердоганову иницијативу, некадашњи шеф дипломатије СРЈ Живадин Јовановић оцењује да захтев да се укине право вета није реалан, јер како истиче, УН су засноване на резултатима Другог светског рата.
"Мислим да није реална иницијатива, јер би то значило ревизију резултата Другог светског рата. Иако је тај рат давно завршен, чињеница је да данашња кретања на глобалном плану у многоме подсећају на нека предратна времена, а то значи да се у таквим условима тешко говорити о укидању права вета. Нема сумње да нови развој у свету захтева реформу и прилагођавања УН, поготово кад је реч о структурама СБ УН, али то се пре свега односи на захтев да глобална већина добије снажнију улогу и више простора у СБ УН", објашњава Јовановић за РТ Балкан.
Говорећи о томе колико је важно право вета када је реч о српским интересима, Јовановић подсећа на то колико је пута Русија искористила то своје право како би заштитила позицију Србије.
"Русија и у СБ УН води доследну политику по питању заштите Србији по питању територијалног интегритета, суверенитета и достојанства, као и стварне улоге у процесима на Балкану која је мирољубива и конструктивна. Реаговала је и код питања покушаја осуде Србије за геноцид и око питања КиМ. После Русије, једино је Кина исказивала подршку Србији у СБ УН", указује Јовановић.
Live
