Најлепши споменици љубави које су жене посветиле својим мужевима

Иако су многе лепе грађевине саградили мушкарци како би прославили своје вољене супруге, мало је таквих поклона које су наручиле жене. Оне које постоје изградиле су жене које су морале да се одрекну традиције или изазову друштвене норме. Да би почастили своје драге храмовима, гробницама, скулптурама и степеницама, морале су да прекрше краљевске обичаје, да протествују против закона или да промене прихваћену архитектуру доба у коме су живеле. Ево неколико локација широм света на којима су се жене усудиле да обележе своју љубав, преноси магазин "Национална географија".

Краљевски маузолеј у Фрогмору, Енглеска

Када је супруг краљице Викторије, принц Алберт, изненада преминуо у 42. години, краљица је била неутешна. Провела је остатак живота поштујући његову успомену - она и цео двор су били завијени у црно. Краљица се повукла из јавних и друштвених ангажмана и окружила се сликама свог покојног мужа. Ожалошћена краљица је такође тражила утеху наручивањем статуа и споменика у сећање на Алберта. Убрзо након Албертове смрти, краљица је започела радове на маузолеју у Фрогмору, на краљевском имању у близини замка Виндзор. Маузолеј је завршен тек 1871. године, Алберт је ту сахрањен а 1901. године, придружиће му се и супруга краљица први пут прекршећи краљевску традицију сахране у Вестминстерској опатији или капели у Виндзору. Величанствена зграда скрива шарени ентеријер, инспирисан Албертовом страшћу према италијанској ренесансној уметности а у средишњем делу налази се саркофаг на чијем врху су мермерне статуе краљице са њеним вољеним Албертом поред ње.

Храм Кодаији, Јапан

Грациозни храм обележава сећање на сина сељака који је постао самурај и помогао у уједињењу Јапана после векова феудалног ратовања. Звао се Тојотоми Хидејоши и остао је познат у историји као један од три велика ујединитеља Јапана. Иза њега је остала прича о великој љубави његове жене кој је након његове смрти наручила да се направи храм. Китано-Мандокоро, позната као Нене, након смрти вољеног супруга, постала је будистичка монахиња и живела је 19 година у Кодаи-ји, где се налази њен гроб. Иако је Хидејоши сахрањен на другом месту у Кјоту, његов дух живи у Кодаи-ји са супругом, кажу историчари. ​Супружници су провели заједно 37 година док Хидејоши није преминуо. Историчари кажу да је он као и други моћни људи у то време, имао разне конкубине јер је наводно очајнички желео да добије мушког наследника, али никада није одбацио Нене.

Хумајунова гробница, Индија

Гробница која се налази у источном Делхију, направљена од мермера и црвеног песка, прича причу о цару и трајној љубави његове жене. Након што је Хумајун, владар индијске династије Мугхал, умро услед пада 1556. у 47. години, његова прва жена, Бега Бегум, наручила је ову гробницу. Била је то прва велика зграда направљена у могулском архитектонском стилу - мешавина индијских, персијских и централноазијских елемената дизајна. Бегум, која је постала позната као Хаџи Бегум након посете Меки, била веома везана за свог мужа и одржавала је сећање на њега и чувала гроб све до краја свог живота. Гробница је послужила као инспирација за градњу Таџ Махала.

Маузолеј Халикарнаса, Турска

У турском приморском граду Бодруму, туристи могу да се диве остацима ремек-дела старог 2.300 година. Маузолеј у Халикарнасу био је једно од седам светских чуда старог света и парирао је египатским пирамидама по величини, кажу историчари. Био је изграђен на површини од 30 пута 40 метара, а висок 45 метара, а слично Великој пирамиди у Египту, и ово место представља гроб једног античког владара. Римски писац из првог века, Плиније Старији, написао је да је овај маузолеј наручила краљица Артемизија 353. године пре наше ере. Био је то велики гест и вечни дом за њеног партнера, Маусолуса, владара Карије, територије данашње Турске. У ренесансној и барокној уметности Артемисиа се често приказује како надгледа изградњу гробнице. Историчари старог доба описивали су Артемисију као одану свом покојном мужу да је помешала пепео Маусолуса у течност коју је потом пила, па су је прозвали "жива гробница која дише".

Рани Ки Вав, Индија 

На периферији Патана, малог града у западној Индији, земља се буквално отвара и показује савршено и замршено чудо. Налази се на обалама реке Сарасвати. Овај драгуљ је краљица Удајмати посветила свом покојном мужу, краљу Бхими. Низ степеница води посетиоце поред четири павиљона и 1.500 ручно изрезбарених скулптура, док се спуштају више од 27 метара са водом у његовом подножју. Индија је некада имала хиљаде степенастих бунара, коришћених за прикупљање воде за пиће, прање и купање, пре него што су британске колонијалне снаге уништиле већину њих. Такође познат као Краљичин степеник, Рани-ки-Вав је наручила краљица Удајмати у 11. веку, а рестауриран је осамдесетих година прошлог века.