Велика руска "горка" православна свадба - Слатки пољупци терају нечастиве силе
Традиционално, свака руска свадба испраћена је гласним узвикивањем речи "горко", која новопечене младенце позива на пољубац, док гости усхићени наглас броје колико ће он трајати. Руска свадба је од давнина обмотана велом традиција и сујеверја, чије кршење, по мишљењу Руса, сигурно слути на лош брак. Многи древни ритуали којих се Руси строго придржавају имају свој редослед, а од старих времена до данас доживели су само мали број незнатних измена, ради усклађивања са ритмом живота. Једна од таквих дуговечних традиција је и узвикивање речи "горко", за коју се везује неколико различитих верзија како је настала.
Верзија 1: сујеверје
Према овој верзији, на прослави се поред званица може наћи и нечиста сила, која ће се својски трудити да весеље, али и брак осујети. Како би јој "помрсили конце", гости узвикују "горко" - чиме нечастивом стављају до знања да нема повода за славље, односно да нема шта да тражи ту. Сматрало се да ће, уколико се на прослави макар једном не узвикне гласно "горко", нечиста сила обавезно умешати своје прсте и покварити брак новопеченних младенаца.
Верзија 2: пољубац младе
Раније је постојала традиција по којој је невеста лично обилазила све званице на прослави у рукама носећи послужавник на коме се налазила вотка. Попивши гутљај вотке, гост је морао осталим гостима да потврди да се у чашици налазила чиста вотка, па је зато узвикивао "горко". Ако би након попијеног гутљаја на послужавнику остављао "част" - стицао је право да пољуби невесту у образ, чиме би додатно "засладио" испијен гутљај јаке руске вотке.
Верзија 3: народно весеље
Трећа верзија настанка ове традиције своје корене вуче из народних весеља. Колају приче да су у Русији свадбе одувек биле познате по великим весељима на којима су постојале и разне врсте забава, такмичења и слично. Једна од таквих игара организовала се током зиме (када су се најчешће и организовале свадбе, јер је током остатка године народ био заузет обрадом земљишта, сетвом и осталим пословима) и називала се "горка"(брег): родитељи младе би је, заједно са њеним пријатељицама, уздизали на највиши брег у селу (или импровизовани брег у дворишту своје куће), а затим тај брег поливали водом. У условима сурове руске зиме, на обронцима брега брзо би се стварао лед - задатак младожење и његових пријатеља био је да се попну до девојака, при чему су радосно сви у глас узвикивали "горка". Када би се после много безуспешних покушаја младожења попео на врх брега, имао је право да пољуби младу, а његови пријатељи - њене пријатељице, након чега би се сви заједно, без обзира на свечане одевне комбинације у које су били одевени, са брега спуштали у подножје котрљајући се.
Верзија 4: жаљење за самачким животом
Након неколико попијених чашица, новопечени младенци и званице на свадбеном весељу имали су традицију да сви скупа седну и оплакују самачки живот (млада и напуштање родитељског дома), који сe се чином склапања брака завршаваo, а наступао је период који је захтевао зрелост и одговорност. Гости би пре сваког испијање уместо здравице узвикивали "горко" у знак горчине због опраштања од самачког живота. Затим би младенци својим пољупцем демонстрирали да су ипак добили много више но што су изгубили.
Које су то још традиције и веровања која се везују за руску свадбу, а која су несвакидашња за остале народе:
- Невеста не сме да се погледа у огледало када је потпуно обучена и нашминкана
- У руб хаљине обавезно се мора уденути чиода, како би се невеста и брак сачували од урока
- Бидермајер се ни случајно не сме давати из руке у руку
- Свадбена поворка мора ићи кривудавим путевима, како би се нечиста сила збунила и изгубила успут
