Данас је Велика Госпојина: Празник мајки и деце

Српска православна црква и верници славе Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, којим се обележава успомена на Богородицину овоземаљску смрт.

Према Јеванђељу, то је дан када се вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.  Велика Госпојина, односно Успење Пресвете Богородице, спада у ред великих  Богородичних празника, а овом великом празнику претходи двонедељни пост. Најкраћи је од четири велика годишња поста, а Госпојински пост познат је још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене, мајке, па се вернице и верници причешћују на Велику Госпојину. Пост се завршава 28. августа али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба.

Живот Богородице и празновање Успења

Богородице је до краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Као што јој је некада архангел Гаврило саопштио да ће родити Сина Божјег, тако ју је, према предању, сада обавестио да ће се на овај дан упокојити. Богородица се вазнела на небо и "предала свој дух у руке Спаситеља".

Предање каже да је Богородица живела 60 година, док се према неким изворима наводи да је доживела 72 године. Надживела је свог сина, наставила његову мисију и била сведок многих догађаја.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године, по жељи цара Маврикија, који је тог дана победио Персијанце. Од тада хришћани обележавају овај празник.

У Грчкој и Румунији Велика Госпојина је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне иконе Богородице, а посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Обичаји и народна веровања за Велику Госпојину

У народној традицији Велика Госпојина сматра се празником жена и мајки, па се верује да тог дана не треба обављати кућне и друге послове. Период између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, познат је као "међудневница" и такође је испуњен различитим обичајима.

Које се биље бере на Велику Госпојину

Посебно место у народним веровањима има лековито биље. Верује се да траве и биљке убране на Велику Госпојину имају нарочиту лековитост. Жене су традиционално брале боровнице и различите лековите траве, верујући да ће тако обезбедити здравље и благостање својим породицама.

Међу биљкама се посебно издваја босиљак, који се у народу сматра божанском биљком. На овај празник додаје се у јела, јер се верује да штити дом и укућане од зла и доноси благослов Пресвете Богородице.

Постоји и веровање да болесници на Велику Госпојину треба да се умију на изворима лековите воде, како би им Богородица подарила здравље и исцељење.

Према народном календару, период до Мале Госпојине сматра се погодним за брање лековитог биља, међу којим су кичица из породице линцура, рицинус, хајдучка трава, папричица, угаслица и коњски босиљак.

Велика Госпојина је слава Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево, пише РТС.