Србија и Балкан
Боцан-Харченко о Косову, посети Зеленског, уценама ЕУ: Запад хоће пораз Србије и Русије
Косовско питање је једно од приоритетних и међународна заједница требало би да му посвети посебну пажњу и ни у ком случају не сме да се дозволи оно што Запад сада покушава да уради — да замагли осетљива питања, да их потисне и прикрије стварно стање, навео је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко у интервјуу за Спутњик
Учестале реакције Русије на погоршање ситуације на Косову и Метохији одраз су дубоке забринутости руског руководства али и грађана наше земље због догађаја у јужној српској покрајини и тешког положаја српске заједнице, поручио је амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко.
У интервјуу за Спутњик он је оценио да је косовско питање једно од приоритетних и да би међународна заједница требало да му посвети посебну пажњу.
"Ни у ком случају не сме да се дозволи оно што Запад сада покушава да уради — да замагли осетљива питања, да их потисне и прикрије стварно стање. У овом случају не мислим само на западне државе које су признале Косово и чијим је вишегодишњим напорима све ово и створено, укључујући и омогућавање једностраног проглашења независности Косова, без икаквих претпоставки за то. Међународна заједница мора да зна истину. Зато подржавамо и доприносимо ширењу истине, као што то чини Београд, и пружамо му подршку на међународним форумима.Што се тиче конкретних механизама, главни механизми налазе се у структурама у којима и даље играмо једну од кључних улога. То су Савет безбедности УН, УН у целини, ОЕБС, као и друге међународне структуре. Без обзира што тренутно постоји много проблема који се директно тичу Русије, и због својих интереса, али и због нашег исправног и тачног разумевања међународног права и Повеље УН, као и због интереса наше сарадње и руско-српских односа, ми ћемо наставити да питање Косова држимо не само на дневном реду наших међународних активности, већ и као питање од приоритетног значаја. Активан и стални рад у међународним структурама, како у Србији кажу, не доноси промене преко ноћи. Трагедија која се тренутно догађа на Косову са Србима резултат је вишегодишњих дешавања. Догађаји којих сам ја био сведок и учесник у делу покушаја проналажења решења, захваљујући напорима западних актера непрестано су водили ка једностраној независности Косова, ка стварању те квазидржаве и ка потискивању и фактички етничком чишћењу српског становништва, необјављеном и пузећем које је сада у току, да не кажемо да јача и убрзава се", навео је руски амбасадор.
Упитан о тврдњама КФОР да се ситуација побољшава и да ће "косовска полиција" преузети контролу над мостом на реци Ибар и да ће такође чувати манастир Високи Дечани, Боцан-Харченко је изјавио да је апсолутни апсурд да Кфор предаје део одговорности у областима са највећом напетошћу.
"Шта се још може урадити да се додатно испровоцира јачање напетости у покрајини! Питање је реторичко и одговор на њега јасан – да се то ради намерно. Зато се поново враћам на Савет безбедности где постоји расправа у којој ћемо наставити активно да учествујемо. Питање садашњег стања, укључујући и мост, као и манастир Високи Дечани, већ смо покретали и, наравно, очекујемо наставак те расправе, могуће и седницу Савета безбедности. Неопходна нам је сарадња са српском страном и спремни смо да делујемо, наравно, очекујући још активнији став Србије и њених представника, како у УН, тако и у ОЕБС-у. Желим још једном да поновим да је наш став о Косову јасан: категорично не признајемо ту псеудонезависност. Подршка Србији заснива се и на нашем сопственом ставу, и на нашим интересима, и на нашем доследном тумачењу међународног права и Повеље УН, које подразумева и право народа на самоопредељење, али и очување територијалног интегритета држава", казао је амбасадор и додао да мотива или разлога који би Косову дали право да тежи самоопредељењу и тражи независност нема.
Навео је да је у томе велика разлика између те ситуације у контексту украјинске кризе.
"Дакле, ми овде имамо свој став и своје интересе. Наравно, можемо да радимо само заједно са српском страном, будући да је АП Косово саставни део њене територије", казао је Боцан-Харченко.
На питање да ли би Русија подржала Србију ако би затражила да се дијалог о косовском питању са ЕУ врати на УН, руски амбасадор је истакао да никада није било ниједног примера да Русија нешто намеће или покушава да наметне својим пријатељима у Србији.
"Код нас се све заснива на обостраном интересу и разумевању. Зато не намеравамо да намећемо било која друкчија решења. Притом, имамо сопствену анализу могућности колико далеко Београд може да иде по овом или оном питању. Наравно, полазимо од тога да је Србија кандидат за чланство у ЕУ и да потврђује у свакој прилици да пут ка чланству у ЕУ остаје њен главни стратешки циљ. Зато су вероватно повезани с тим и поступци Београда у оквиру односа са ЕУ, као и учешће Београда у преговорима под окриљем Европске уније. Ми одлично разумемо, а о томе говори и реалност, пре свега неиспуњавање основних споразума о формирању Заједнице српских општина још од 2013. и 2015. године, да је ЕУ доживела тотални неуспех у својој мисији, да су преговори неефикасни и да се некакве рунде дешавају да се замажу очи, про форме, те да се не дешава ништа стварно и суштински важно по питању нормализације односа. Узмите као пример парадоксалну ствар као што је захтев ЕУ руководству Србије да испуни споразум који нико никад није потписао него је то тек списак неких одредби које су разматране, а притом се заборавља споразум који је потписан уз гаранције земаља ЕУ. Све је изврнуто наопачке! Увек смо полазили од тога, а сада је то сасвим очигледно, да посредник у нормалном међународном разумевању те речи, а то значи објективни фактор, не може бити онај ко признаје једнострану независност Приштине. Он ће увек држати страну Приштини и помагати јој. Запад наравно повлађује Приштини, Куртију који осим дугорочне политике, сада јача притисак на Србе, имајући у виду своју веома нестабилну унутарполитичку позицију", истакао је Боцан-Харченко.
На питање да ли би Куртија смирило ако би га неко подсетио да према Резолуцији 1244 Србија има право да врати до хиљаду својих војника и полицајаца, Боцан-Харченко је рекао да Резолуција 1244 остаје и да њу нико није укидао.
"То што су је западне земље, укључујући сталне чланице Савета безбедности склониле у страну, представља кршење међународног права. То је потпуно недопустиво. На основу те резолуције, на крају крајева, и даље делују исте те снаге на Косову. Оне имају мандат који би требало да спроводе. Враћамо се на њихов покушај да безбедносним снагама Косова пренесу контролу над областима од кључног значаја. То представља кршење мандата који је дао Савет безбедности а који се заснива на Резолуцији 1244. Дакле, учешће у међународним снагама које осигуравају безбедност на Косову, а истовремено занемаривање Резолуције 1244, представља апсурдну позицију", истакао је Боцан-Харченко.
За нас, како је навео руски амбасадор у Србији, Резолуција 1244 остаје основа за решавање косовског питања.
"Само на тој основи може се очувати територијални интегритет Србије, а у оквиру те резолуције — широка аутономија и било која друга решења која би одговарала Београду — може се обезбедити дугорочан мир и миран живот за све народе који живе на територији АП Косово. Наравно, укључујући и ону тачку коју сте поменули, а која је, како се каже, прецртана у тој резолуцији, односно коју су западњаци прецртали, а да се још није осушило мастило на тој резолуцији", навео је Боцан-Харченко.
Одговарајући на констатацију да је председник Србије Александар Вучић недавно рекао да је оно што Запад ради на КиМ цивилизацијска срамота, Боцан-Харченко је рекао да је списак тих западних срамота на Балкану веома дуг.
"Од самог почетка југословенског сукоба 1991. па чак и раније, кад су настајале претпоставке за јачања међуетничке напетости у бившој СФРЈ на Западу су почели намерно да намећу и промовишу србофобију. То је управо оно о чему говорите и о чему сасвим исправно резонује председник Вучић. Нама је јасно да је то је један од приступа Запада како би се једној нацији, народу одузели достојанство, морални ослонци и моралне вредности, а да се потом наруши суверенитет и земља распарча. У овом случају можемо повући директне паралеле са русофобијом. Све је то веома слично, ако не и идентично. Русофобија је такође наметана раније, још пре ове акутне фазе, односно вруће фазе украјинског сукоба. Русофобија је наметана у контексту настојања Запада да Русији нанесе стратешки пораз. Исто тако, говорило се о задатку да се Србији нанесе стратешки пораз, како не би доминирала у региону, већ како би била распарчана и постала територијално мала држава, која би стално била изложена унутрашњем притиску. У том смислу, узмите за пример подршку тероризму која је постојала на Косову, као и у другим државама, и многе друге случајеве који су се раније догађали. Укратко, сви принципи, читава шема деловања Запада у циљу наношења стратешког пораза — да употребимо његову формулацију — веома су слични, практично идентични. Друга је ствар што циљеви нису остварени", нагласио је Боцан-Харченко.
Циљ наношења стратешког пораза Србији у Србији није остварен, истакао је руски амбасадор, јер Косово и даље остаје део територије Србије.
"До међународног признања није дошло. Осећајући своју немоћ, Запад прелази на још оштрије казнене мере према српском народу. Наравно, што се тиче циља наношења стратешког пораза Русији, о томе нема ни говора када је реч о приступу колективног Запада према нашој земљи", нагласио је амбасадор РФ Александар Боцан-Харченко.
Посета Зеленског – без резултата
Амбасадор је одговараио и на питање да још има реакција на посету Владимира Зеленског Београду, као и да је министар Сергеј Лавров оценио ту посету као последицу притиска ЕУ.
"Сергеј Викторович Лавров, наш министар, веома је правилно и смирено оценио ситуацију, показавши да не стављамо емоције изнад прагматичних разматрања, као ни изнад наших односа са Србима, који своје корене вуку из далеке прошлости, из историје пријатељства и сарадње. Ми имамо своју агенду, настављамо да радимо, унапређујемо сарадњу. И пре ове посете — не бих чак рекао ни 'догађаја' — и после ње, мирно смо наставили да спроводимо те планове и програме, било да је реч о спољнополитичкој сарадњи, укључујући Косово, било о економским питањима. Што се тиче притиска ЕУ на председника Вучића, он, наравно, постоји. Европска унија безочно, дрско, а понекад и бахато користи чињеницу да је Србија кандидат за чланство. Искрено говорећи, то је метод карактеристичан за њих. А Србија покушава да маневрише, будући да и даље остаје на том путу приступања, приближавања Европској унији и наставка преговарачког процеса. Зато је под притиском и у вези с тим притиском треба посматрати посету Зеленског. Брисел и главне земље ЕУ захтевале су да он, како је то код њих постало својеврсни ритуал, обавезно буде примљен у Србији. И то се и догодило. Али хајде да погледамо резултате те посете. Нисам тамо пронашао ништа што би било некакав велики продор", навео је Боцан-Харченко.
Упитан о томе што се од неких ватрено проруски настројених у српској јавности могло чак чути питање зашто Русија није више критиковала председник Вучића тим поводом, Боцан-Харченко је рекао да је већ одговорио на то питање и да је то зато што "не постављамо емоције на прво место".
"Враћам се на људе који се са посебним пијететом и веома срдачно односе према Русији. Разумем њихово незадовољство, њихова снажна осећања у овој конкретној ситуацији. Али истовремено, то не може и не сме да буде основа дугорочне политике и дугорочних, мирних, стабилних и узлазних односа Србије. Што се тиче председника Вучића, имамо веома много примера његове доследне политике сарадње са Русијом. Хајде да сагледамо реалност у комбинацији са европским курсом, са тим стратешким циљем приступања ЕУ, али и са наставком свестраних и продубљених односа са Руском Федерацијом у свим областима. И што је најважније, то је чврст и непоколебљив став председника Вучића у погледу неприхватања санкција против Руске Федерације. Врло је лако рећи да их он не прихвата. Али, познајући "кухињу", знајући шта се дешава иза кулиса, човек ће заиста схватити колико је тешко издржавати такав притисак, тим пре у ситуацији када се председник Вучић суочава са бројним политичким изазовима, посебно сада, у контексту предстојећих избора. Ту су провокације, подршка Запада истим тим опонентима и протестним покретима — и нећу се устручавати да то поновим — а пре свега ситуација у којој се постављају и реализују огромни стратешки економски задаци Србије, програми економског и социјалног развоја. Заиста, будући да већ дуго радим и боравим у Србији, рећи ћу ово у своје име: тај програм је без преседана. А резултати који су сада постигнути за земљу која се налази у Европи и тесно је повезана са својим окружењем представљају суштински важно, животно питање — чак и када је реч о просечној заради, пензијама и одређеним социјалним погодностима, да не говорим о скоку у развоју инфраструктуре", навео је Боцан-Харченко.
Упитан о томе што је у неком тренутку проблем у односима Србије и Русије било је то што се српско оружје и муниција нашло у Украјини и да је недавно рекао да Београд не намерава да подржи Украјину на војном плану, али да треба држати отворене очи, казао је да је рекао да треба држати отворене очи и наћуљене уши и да то значи да би требало да постоји наша заједничка, отворена сарадња, заснована на поверењу — и да је треба додатно унапређивати.
"Она треба да буде још отворенија и интензивнија по овом питању. Наравно, контрола и будност су неопходни, јер у овом случају постоји веома много различитих тајних и других незаконитих канала, када је реч о снабдевању кијевског режима оружјем и подршци терористичким активностима кијевског режима. Зато је без најстроже контроле веома тешко обезбедити жељени резултат", казао је Боцан-Харченко.
На питање да је рекао да је Србија суочена са изазовима, између осталог и због приближавања избора и на питање могу ли ти избори довести до смањења напетости и раскола у српском друштву, Боцан-Харченко је одговорио да постоје неслагања али да не би рекао да постоји раскол у српском друштву.
"Ја сам већ поменуо: постоје покушаји, сасвим очигледни, да се унесе подела у српско друштво, јер се Западу, упркос тежњи Србије ка чланству у ЕУ, не допада политика Александра Вучића заснована на суверенитету и националним интересима. Желим да поновим: за њих би најбоља опција биле марионете. Нећемо упирати прстом ни у кога, али примера у региону има напретек. И такви покушаји подривања власти постоје а њихово интензивирање повезано је са резултатима оствареним током председништва Александра Вучића и рада већ неколико влада Србије. Резултати постоје, упркос свим тешкоћама. Наравно, постоје и ствари које није могуће тако брзо реализовати, неке тек предстоје и тако даље. Али Србија има много могућности пред собом. Подсетимо да се припрема ЕКСПО 2027, као и многе друге додатне могућности које би дале нови подстицај економском развоју и омогућиле даљи напредак земље и њено позиционирање као водеће регионалне силе. То се не допада Западу. Они могу покушавати да забију клин, али желим да верујем да ће се у овом случају друштво, односно јавност, руководити конкретним резултатима и конкретним програмима. Што се тиче Руске Федерације, наравно, најважније је наставити дугорочну политику развоја односа, а Руска Федерација ће свакако прихватити избор српског народа", казао је Боцан-Харченко за Спутњик.
Увек ћемо притећи у помоћ
На констатацију да је Русија је пружила Србији помоћ у гашењу пожара пославши авион "иљушин" и на питање зашто се некима у Србији то није допало него им смета чак и хуманитарна помоћ Русије, Боцан-Харченко је одговорио да је хуманитарна помоћ нешто што веома јача односе и поверење.
"Она је очигледан показатељ узајамне помоћи, показатељ тога да ће, у каквој год ситуацији да се нађемо — а ситуација код нас сада није једноставна — Русија увек притећи у помоћ. Председник је без размишљања, одмах донео одлуку о упућивању авиона. Руководство Министарства за ванредне ситуације, сва министарства и сви стручњаци деловали су професионално, брзо и оперативно. Авион је стигао и неуморно су радили, обавивши огроман број летова. Они заиста раде херојски. При томе и српски ватрогасци раде веома професионално. Желим да нагласим да овде сама ситуација очигледно разбија све спекулације у вези са сада већ познатим причама о нашем Хуманитарном центру. Наиме, Хуманитарни центар активно учествује у свему овоме. А хуманитарна сарадња, имајући у виду наше братске односе, представља веома важан вид узајамне помоћи", навео је руски амбасадор.
У Југославији смо видели како изгледа "западно примирје"
Упитан да ли се види неко решење за украјинско питање, као и да се сви питају, кад ће се и како ово завршити, Боцан -Харченко је рекао да у овом случају нема назнака тежње кијевског режима ка миру.
"На крају крајева, кијевски режим је инструмент. Не види се тежња ка миру оних фактора – а то је запад који воде рат рукама кијевског режима. Наш основни приступ је не једном износио председник Руске Федерације говорећи да би Руска Федерација свакако дала предност политичко-дипломатском решењу, али да је могуће само реално решење које ће узети у обзир реалну ситуацију на терену. О томе је председник пре неколико дана још једном јасно говорио, истичући да неке варијанте, неки предлози који се износе, имају, како је рекао, егзотичан карактер. И што је најважније, у овом случају желим да још једном истакнем једну ствар, имајући у виду оно што сам својевремено имао прилике да посматрам и у чему сам учествовао, како током југословенских, тако и током постјугословенских процеса. То је потпуно исправан став Руске Федерације и нашег државног руководства да је недопустиво привремено прекидање и замрзавање конфликта како би се кијевском режиму омогућио предах — опет, само привремени — да би се он додатно снабдео, извршио прегруписавање, одморио и потом обновио дејства новом снагом, користећи кијевски режим за деловање против Руске Федерације", казао је Боцан-Харченко.
Додао је да ако погледамо целокупну историју југословенског конфликта у свим његовим фазама, таква примирја су доводила само до додатних потешкоћа за српску војску.
"Тако је било и у Хрватској, и у Босни. То је јасан приступ када је реч о решавању конфликта — реалистичан приступ, који узима у обзир ситуацију на терену, на линији контакта, и који подразумева решење којим би се отклонили основни, првобитни узроци конфликта. Исто је било и тада. Уосталом, ми смо увек заступали такав став, још док смо учествовали у различитим аспектима постјугословенског процеса регулисања. А проблеми који се сада уочавају у региону, проблеми са којима се суочава Србија и српски народ — при чему је Косово најакутнији, али ту је и Република Српска — повезани су са тим што током процеса решења, због позиције западних земаља и других учесника у тим процесима, нису отклоњени основни узроци одређених конфликата", подсетио је руски амбасадор у Србији.
Боцан-Харченко је подсетио и на изјаву заменика министра спољних послова Рјабкова од пре неколико дана који је рекао да се мирно настављају контакти са америчком страном по разним правцима обнове односа.
"Друга је ствар што је, ако погледамо реално стање докле је Вашингтон довео те односе током низа година, крајње тешко очекивати да се то брзо уради. Јасно је да то није једноставан процес и да захтева огромне напоре, много времена, стрпљења, нормалан политички приступ и толерантност, конструктивност и узимање у обзир наших интереса. Што се тиче перспектива преговора, такав став Европске уније не постоји. Напротив, постоји супротан став — наставити рат. Они се сами припремају за њега, о чему отворено говоре. Могу се навести многи конкретни правци на којима они раде, живећи у илузијама да ће, ако започну рат, он бити конвенционалан рат и сматрају да ће бити једнако 'уредан' као што га, у овом случају, води Руска Федерација у оквиру Специјалне војне операције. А сада им је најбоља опција рат туђим рукама. У овом случају, они ће наставити да делују рукама кијевског режима и путем терористичких акција које он спроводи. О каквом конструктивном приступу онда можемо да говоримо! А да и не говорим о британским изјавама, укључујући и изјаву новог премијера, који сасвим отворено говори да Британија учествује у свему томе. Све његове изјаве дају основа да се каже да је Британија страна у рату, обезбеђујући терористичке акције на различите материјалне начине, путем обавештајних података и тако даље", навео је Боцан-Харченко.
На питање да ли постоје разлози да страхујемо да је украјински сукоб само увертира у шири рат Русије с Европом, Боцан-Харченко је одговорио да Русија, наравно, не тежи томе, и да има потпуно јасно дефинисане конкретне циљеве Специјалне војне операције, који су повезани са интересима Руске Федерације, безбедношћу, миром и спокојем грађана Русије.
"Ти циљеви ће бити остварени. Уколико не буде политичко-дипломатског решења, они ће се, као и сада, остваривати војним путем: уз напредовање војске на терену, уз ефикасне и систематске ударе по дубини територије Украјине. Али наглашавам: ти удари се изводе као одговор на дејства друге стране, а истовремено су усмерени на војне објекте, објекте војне инфраструктуре, одбрамбене индустрије или критичне инфраструктуре. И ти циљеви ће бити остварени", казао је руски амбасадор у Србији.
Live
