"Друштвени џетлег": Зашто поремећен ритам спавања подстиче анксиозност код тинејџера

Тинејџери са неуједначеним распоредом спавања током радне недеље и викенда могли би да имају већи ризик од анксиозности, показује ново истраживање.

Како почиње школска година и свакодневне рутине се враћају у "нормалу", многи адолесценти ће се тешко навикавати на рано устајање после лета током којег су дуже спавали и имали нередовнији распоред. Током школске године, ученици одбројавају дане до викенда, надајући се да ће надокнадити сате сна изгубљене током недеље - образац који истраживачи називају "друштвеним џетлегом".

Управо тај "друштвени џетлег" могао би негативно да утиче на ментално здравље младих, показало је ново истраживање. Истраживачи наводе да би узимање у обзир потреба младих у погледу сна, па чак и преиспитивање времена почетка наставе, могло да буде једно од могућих решења, посебно имајући у виду биолошке промене у ритму спавања које се јављају током адолесценције.

Преглед је обухватио 12 студија са више од 230.000 учесника и показао да тинејџери код којих је "друштвени џетлег" израженији чешће пријављују виши ниво анксиозности. Чини се да постоји зачарани круг, јер и виши ниво анксиозности предвиђа израженији "друштвени џетлег", али аутори истичу да је реч о повезаности, а не о доказаној узрочно-последичној вези.

Ови налази указују на значај бихејвиоралних стратегија које подстичу здрав и редован сан као начина за побољшање менталног здравља током адолесценције, наводе аутори.

Анксиозност је већ најчешћи проблем менталног здравља међу адолесцентима. Светска здравствена организација процењује да на глобалном нивоу 4,4 одсто деце узраста од 10 до 14 година и 5,5 одсто младих од 15 до 19 година има анксиозни поремећај - интензиван и трајан страх или нервозу коју је тешко контролисати.

Забрињава и то што проблеми са менталним здрављем током адолесценције могу имати последице и касније у животу, што додатно указује на значај раног препознавања проблема и интервенције.

Зашто се биолошки сат тинејџера помера

Свака особа има одређени хронотип - односно склоност ка томе да буде јутарњи или вечерњи тип. Иако је он углавном стабилан током живота, аутори истичу да се током адолесценције дешава значајан помак ка вечерњем типу.

"Током пубертета, унутрашњи биолошки сат се обично помера за неколико сати, што значи да тинејџери природно почињу да осећају поспаност касније и да би им више одговарало да се буде касније. Тинејџери се такође суочавају са бројним обавезама и захтевима, од раног почетка наставе до дружења на интернету, што им може ускратити сан, нарочито током радне недеље", појашњавају стручњаци.

Сукоб између ове природне склоности и раног почетка наставе ствара "савршену олују" за поремећај циркадијалног ритма, односно ситуацију у којој унутрашњи биолошки сат није усклађен са временом у спољашњем окружењу.

"Важно је да гледамо даље од онога што појединци могу сами да ураде и препознамо да шири друштвени системи могу да утичу на сан. То почиње прихватањем биолошких промена у спавању које се дешавају током адолесценције, залагањем за потребе младих у погледу сна и преиспитивањем времена почетка наставе у средњим школама како би се подржало благостање младих", истичу.

Како ускладити сан тинејџера са школским обавезама

Аутори наводе да је важно да препоруке у области јавног здравља подстичу здраве навике спавања код адолесцената и наглашавају значај уједначеног времена одласка на спавање и буђења.

У пракси, то би могло да значи да школе преиспитају време почетка наставе, а родитељи правила у вези са коришћењем екрана увече. Истраживачи сматрају да би такве мале промене у организацији свакодневног живота могле више да допринесу менталном здрављу тинејџера него једноставно инсистирање да "иду раније у кревет".