Тест крви открива како тело стари: Руски научници развијају нову технологију

Тест који развијају руски научници анализираће молекуле РНК из ћелија венске крви како би проценио активност гена повезаних са 15 основних механизама старења. У будућности би ова анализа могла да помогне у креирању персонализованих програма за очување здраве дуговечности.

"Крајњи циљ није да се некоме представи још један број, 'Биолошки имате 57 година', већ да се види индивидуална конфигурација процеса старења: Једна особа може имати озбиљније поремећену регулацију енергетског метаболизма, друга може имати озбиљније поремећену протеостазу или поправку ДНК, а трећа може имати неколико механизама истовремено", објаснио је Алексеј Москалов, директор Института за биологију старења и медицину здраве дуговечности у Руском научном центру за хирургију, а пише руска "Газета".

Према његовим речима, институт је већ анализирао податке око 1.000 наизглед здравих становника Москве, старости од 19 до 91 године. Код њих је испитивана активност 30 гена у крвним ћелијама, а резултати су показали да се промене повезане са старењем значајно разликују од особе до особе.

Истраживање је такође показало да је веза између активности ових гена и старости много израженија код мушкараца него код жена. Према моделима који узимају у обзир пол, мушкарци и жене различито старе током средњих година, док се те разлике касније у животу постепено смањују.

Шта ће тест анализирати

Према тренутном дизајну, за сваки од механизама старења бира се пар гена чија се експресија мења у зависности од старости. На тај начин тест би требало да обухвати различите процесе који су повезани са старењем организма.

Међу њима су поправка ДНК, одржавање теломера, епигенетска регулација, протеостаза, аутофагија, енергетски метаболизам и старење ћелија, као и други процеси.

Старење није исто код свих

Истраживачи указују и на то да не постоји један универзални показатељ који би могао да одреди да ли жене "спорије старе", а мушкарци "брже старе". Различити функционални системи организма могу имати сопствене путање старења.

На њих утичу полни хромозоми, хормонска регулација, имуни одговор и метаболичке карактеристике, док код жена додатну улогу има и менопауза. Због тога би модели старења, предиктори и процене биолошке старости, према овом ставу, требало да узимају у обзир и пол.

Ако буде успешно развијен, нови ПЦР тест могао би да пружи детаљнији увид у процесе који стоје иза старења и да послужи као основа за индивидуализован приступ очувању здраве дуговечности.