Ко су највећи љубитељи кафе на свету: Русија међу првих 10 глобалних потрошача

Према подацима Међународне организације за кафу (ИКО), Сједињене Америчке Државе и Бразил биће највећи светски потрошачи кафе 2025. и 2026. године, док се Русија налази на десетом месту.

Укупна светска потрошња кафе, која се мерила од октобра 2025. до септембра 2026. године, износила је 180,6 милиона кеса, при чему једна кеса садржи 60 килограма кафе. То је мање него претходне године, када је потрошња износила 182,2 милиона кеса.

САД су на првом месту са 24,6 милиона кеса, док је Бразил на другом са 23,5 милиона. Следе Немачка са 9,59 милиона кеса, Јапан са 6,25 милиона, Индонезија са 6,04 милиона, Италија са 5,85 милиона и Француска са 5,84 милиона кеса, преноси "РИА Новости".

Кина је на осмом месту са 5,42 милиона кеса, Вијетнам на деветом са 5,2 милиона, док је Русија десета са 4,37 милиона кеса. Када се потрошња упореди са 2020. годином, највећи раст међу овим земљама забележен је у Кини, где је потрошња повећана за 13,8 одсто, и Вијетнаму, са растом од 5,5 одсто. Истовремено, потрошња је у Јапану опала за 2,7 одсто, а у Русији за 1,7 одсто.

Где се кафа највише пије по становнику

Слика је другачија када се посматра просечна потрошња кафе по особи. На првом месту је Луксембург, где се годишње у просеку конзумира 19,85 килограма кафе по становнику. Међу првих пет су и Малдиви са 14,4 килограма по особи, Финска са 9,58 килограма, Андора са 8,67 килограма и Норвешка са 8,18 килограма. Русија се, када је реч о просечној потрошњи по становнику, налази на средини листе, са 1,8 килограма кафе годишње по особи. 

Од лека за цара до градских кафана: Како је кафа стигла у Русију

Како је кафа доспела у Русију

Први забележени помен кафе у Царској Русији датира из 1665. године, када је лекар Семјуел Колинс преписао "кувану кафу" цару Алексеју Михајловичу као лек против надимања, кијавице и главобоље. Тек касније, захваљујући Петру Великом, кафа је постала део дворског живота и почела да се пије и из уживања.

Петар се са кафом упознао 1697. године у Холандији, а по повратку је увео њено служење на дворским скупштинама. Прва забележена испорука на царски сто стигла је 1709. године, када је Иван Толстој послао Петру око осам килограма кафе. Неколико година касније, приликом отварања Кунсткамере 1714. године, посетиоцима се нудила кафа о царском трошку.

За време Катарине Велике кафа је постала њен лични ритуал. Царица је пила изузетно јак напитак припремљен у џезви, а увоз кафе у Русију утростручио се у односу на период пре Петра Великог. До средине 18. века кафа је из дворског окружења стигла и у градове, па су се у Санкт Петербургу појавиле прве кафане.

Оне су биле строго регулисане и нудиле су кафу у различитим европским стиловима, уз колаче, воће и лимунаду. Једна од најпознатијих била је "Вулф и Беранже" на Невском проспекту, која је имала читаоницу са најновијим новинама и коју је, према књижевним стручњацима, посетио и Пушкин непосредно пре свог двобоја 1837. године.