Џем више неће бити исти: Нова правила доносе више воћа и нове прописе за произвођаче

Нови правилник о квалитету џемова, мармелада и пекмеза прописује већи обавезни удео воћа, а циљ је, према речима шефа Одсека за означавање, квалитет хране и органску производњу Министарства пољопривреде Бранислава Ракетића, квалитетнија исхрана и већа употреба воћа у прехрамбеној индустрији.

Приликом израде прописа разматрано је да ли треба повећати удео воћа у џемовима или ограничити количину додатог шећера, а изабрано је прво решење. Ракетић је за РТС објаснио да је то део политике хране која се спроводи у Европској унији, а која у фокус ставља здравију и одрживу исхрану и промену рецептура производа са великим уделом шећера, соли и лоших масти.

Према новом правилнику, минимална количина воћа за производњу килограма џема повећава се са 350 на 450 грама, док ће екстра џем морати да садржи најмање 500 грама воћа. Разлика између ове две категорије није само у количини воћа, већ и у његовој структури. Екстра џем је премијум производ који садржи пулпу, односно део воћа који задржава његову структуру, за разлику од пиреа.

Већи удео воћа смањује потребу за додавањем шећера из других извора. Ипак, надлежни су одустали од директног ограничења количине додатог шећера, јер он у производњи џема нема само улогу заслађивача, већ утиче и на структуру, стабилност и рок трајања производа.

Смањивање количине шећера захтевало би другачију технологију производње, укључујући додавање других састојака, попут пектина, више воде и већу потрошњу енергије како би се добио исти производ. Такве промене могле би да скрате рок трајања и повећају ризик од бацања хране, због чега је процењено да би директно смањење шећера донело више проблема прехрамбеној индустрији него користи потрошачима.

Да ли ће џем поскупети

Повећање обавезног удела воћа отвара и питање цене готових производа, али Ракетић не очекује велики ценовни удар. Како је навео, на цену џема не утиче само цена воћа, већ и амбалажа, људски рад, транспорт, логистика и марже у трговини.

Према његовим подацима, производња воћа у Србији ове године износи готово 1,6 милиона тона, док су просечни приноси више од 50 одсто већи него прошле године. Због тога, како је навео, очекује се да ће бити довољно воћа за производњу џема и да повећање његовог удела неће довести до очекиваног ценовног шока.

Велики број произвођача у Србији већ прави џемове по новим правилима, посебно мали произвођачи, па за њих ова промена у пракси неће представљати значајну новину.

Нови минимални удео од 450 грама воћа по килограму џема неће се примењивати на све врсте воћа. Предвиђени су изузеци због различитих природних својстава воћа, укључујући киселост, опорост и садржај пектина. Као примере Ракетић је навео маракују и рибизлу, за које су прописане ниже минималне количине воћа како би готов производ био погодан за конзумирање.

Када је реч о мармеладама, поједине врсте се већ производе са веома високим уделом воћа. Тако је, на пример, за кајсију и јагоду минимална количина тог воћа 800 грама на један килограм.

Како исхраном сачувати срце: Савети Батута за сваки дан

Када почињу да важе нова правила

Нови правилник ступа на снагу 10. октобра, док његова пуна примена почиње 1. јануара 2028. године. Прелазни период неопходан је како би произвођачи могли да прилагоде производњу новим захтевима.

То подразумева промену рецептура, сировина које се набављају, као и декларација на производима.

Производи који су стављени у промет према старим прописима моћи ће да остану на тржишту и након почетка примене нових правила, али најкасније до 30. јуна 2028. године. До тада могу да се продају у складу са роком трајања, јер су законито стављени у промет према прописима који су важили у тренутку њихове производње.

После тог датума, производи означени као џемови који не испуњавају нове захтеве о минималном уделу воћа неће моћи да се продају под тим називом.

То, међутим, не значи да ће бити забрањена продаја свих производа који садрже мање воћа од прописаног минимума за џем. Такви производи мораће да буду другачије означени, на пример као "воћни намаз", уз јасне податке о саставу и нутритивној вредности.

Прописани називи производа важни су, како је истакао Ракетић, управо због заштите потрошача, јер гарантују да производ који носи одређени назив испуњава утврђене услове квалитета.

Како ће се контролисати произвођачи

Примену нових правила контролисаће пољопривредна инспекција Министарства пољопривреде, а контрола неће бити ограничена само на готове производе у продавницама. Инспектори ће контролисати и саму производњу, улазне сировине, евиденцију, следљивост производа и податке наведене на декларацији. Предвиђене су и лабораторијске анализе којима ће се проверавати тачност података о саставу производа.

Досадашње анализе показале су да око 20 одсто индустрије производи према раније прописаним минималним количинама воћа и да ће ти произвођачи морати да мењају рецептуру. За остале, који већ користе веће количине воћа, прилагођавање новим правилима биће знатно једноставније.