Циркадијална депресија је подтип депресије повезан са поремећајима унутрашњег биолошког сата, који регулише дневни ритам организма. Иако је веза између поремећаја расположења и нарушеног дневног ритма позната већ неко време, ново истраживање пружа додатне доказе да би овај подтип могао да представља посебан биолошки и клинички значајан облик депресије.
Студија је обухватила клиничке и генетске податке 11.380 Аустралијанаца са углавном тешком и понављајућом депресијом. Резултати су показали да је циркадијална депресија била присутна код 23 одсто учесника.
Који знаци указују на циркадијалну депресију
Прва ауторка студије др Емилијана Тонини објаснила је да су истраживачи дефинисали овај подтип на основу шест карактеристика. Да би се нека особа сврстала у ову групу, морала је да испољава најмање три од њих:
Сезонски образац депресије.
Одлазак на спавање касније него што је уобичајено.
Дуже спавање током депресивних епизода.
Изражену склоност ка касном одласку на спавање и каснијем буђењу, односно образац познат као "ноћна птица".
Буђење праћено израженим умором.
Друштвени џетлаг, односно значајну разлику између распореда спавања током радних дана и викенда или слободних дана.
Према речима Тонини, учесници са циркадијалном депресијом имали су израженије симптоме менталних тегоба. Депресија је код њих почињала у млађем узрасту него код особа са другим облицима депресије, а имали су и више депресивних епизода и сложенији ток болести. Истраживачи су забележили и више суицидалности, као и више хипоманичних и психотичних симптома.
Генетске разлике и слабији одговор на антидепресиве
Истраживање је показало да особе са циркадијалном депресијом имају већи генетски ризик за АДХД и поремећаје расположења, као и разлике у низу метаболичких и упалних показатеља. То указује на могућност да овај подтип није само депресија праћена лошим сном, већ да има и другачију биолошку основу.
Откривено је и да циркадијална депресија слабије реагује на стандардне терапије које се обично препоручују у клиничким смерницама.
Према резултатима студије, селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (SSRI) и инхибитори поновног преузимања серотонина и норадреналина (SNRI), који се често користе као антидепресиви прве линије, били су мање ефикасни и изазивали су више нежељених ефеката код људи са овим подтипом.
Због тога истраживачи сматрају да би за ове пацијенте могли бити важнији третмани усмерени на биолошки ритам, односно на усклађивање циклуса спавања и будности.
Издвајају се и важност јутарње светлости, дневне физичке активности, редовно време одласка на спавање и буђења, као и уједначен распоред оброка.
Истраживачи се надају да би могућност клиничког препознавања и дијагностиковања циркадијалне депресије у будућности могла да омогући прилагођеније лечење, нарочито младим људима који се први пут обраћају стручњацима за помоћ у вези са менталним здрављем.
Зашто су потребна додатна истраживања
Стручњаци су оценили да истраживање пружа значајне доказе о повезаности одређених облика депресије са специфичним генетским профилима, што би могло да буде важно за будуће лечење. Ипак, указали су на потребу за додатним испитивањима, посебно када је реч о критеријумима за издвајање циркадијалне депресије.
Једно од ограничења студије је то што нису узети у обзир хормонски утицаји менопаузе, који могу бити повезани са поремећајима спавања. Иако је повезаност велике депресије са променама биолошког сата забележена у ранијим студијама, стручњаци сматрају да ове налазе треба тумачити као почетне и занимљиве, али да су потребна даља истраживања како би се потврдили.