Брза решења за боља расположења

Када се осећамо сломљено, тужно или узнемирено тражимо начине да променимо расположење. Некада мењамо околину у којој се налазимо, окружење које нам ствара нервозу, али најбоље је ако модификујемо своје понашање. Само овако ћемо на дуже стазе успети и да заиста променимо оно што нам смета. Начини на које можемо променити расположења или стања могу бити конретни и брзо применљиви: 

Претерано размишљате - Пишите

Избацивање мисли из главе и претакање у речи на папиру, помаже да се успори претерано размишљање. Пишите дневник! На почетку пишите мисли и идеје онако како вам надолазе. У почетку писање дневника може деловати мало чудно, посебно ако се стидите свог претераног размишљања и расутих мисли. Дајте себи времена, јер ће вежбом постати природније а када писање постане дневна навика, смањиће се и ниво стреса. Познато је да стрес доприноси претераном размишљању и додатно ствара анксиозност која поново покреће забрињавајуће мисли. Како опада ниво стреса, мисли ће постати јасније а ви ћете лакше проценити које су вредне даљег размишљања, а које не. Истраживачи су открили да писање дневника помаже у смањењу мисли које узнемиравају, организују расуту пажњу и побољшавају укупно ментално и физичко здравље. Писање дневника такође помаже људима да се фокусирају само на једну ствар. Вежбањем и сталним писањем, мисли ће се полако успоравати, како би се ускладиле са брзином вашег писања.

Анксиозни сте - Медитирајте

Пронађите тихо и мирно место на коме вас нико не може узнемиравати. Искључите телефон и све уређаје који вам могу одвлачити пажњу. Изаберите положај који вам одговара, можете седети на столици, на поду или лежати. Уколико желите можете пустити неку пријатну музику са неке од Јутјуб листа за медитацију или неку амбијенталну музику која вама прија. Потпуно пребаците пажњу на своје тело у простору,час на леву страну тела, потом десну, главу, леђа, освестите мир око себе и захвалите себи на свему што радите за своју породицу, пријатеље. Ви сте на месту на коме желите да будете. Удахните на нос, кратко задржите дах и издахните на уста. Поновите без журбе неколико пута. Док лежите, пробајте да не мислите ни о чему конкретно, само се опустите. Уколико не желите из неког разлога да медитирате на овај начин, покушајте да медитирате док обављате свакодневне радње по кући. То ће вас за кратко време извући из брига и ставити фокус на тело и дисање.

Уморни сте - Одремајте

Још је много времена остало до вечерњег одмора, а осећате се преморено и слабо. Зашто не бисте одспавали? Одрасле особе не требају дремање као што је потребан малој деци, али мали, кратки одмор од 20 минута учиниће чуда када сте преморени. Осетићете се освежено, а нећете пореметити свој одлазак на спавање увече. Кратко дремање даће телу потребну енергију, а вама омогућити да завршите обавезе које вас чекају.

Тужни сте - Вежбајте

Вежбање је корисно за свакога ко се депресивно осећа. Вежбањем се повећава ендорфин, који ублажава болове у телу, а повећава се општи осећај благостања. Вежбање побољшава метаболизам што додатно помаже подизању нивоа енергије. Додатно - умор који настаје активирањем мишића је здравији од осећања туге. Вежбањем нећете само смањити ниво депресије већ ћете додатно повећати самопоуздање и побољшати сан. У борби против депресије и депресивних стања, најбоље је практиковати шетање и плес. Од осталих активности се препоручује нежно истезање, јога, таи - чи, пливање, трчање и тренинг снаге.

Под стресом сте - Идите у шетњу

Шетња помаже да се ослободите стреса, дајући вам време за размишљање, одвојени од онога што вам изазива стрес. Излазак у природу, удисање свежег ваздуха и осећај како се тело креће су природни ослобођивачи од стреса. Једно истраживање из 2018. године је открило да шетња од само 10 минута, побољшава расположење исто као лек који се користи у исте сврхе.

Љути сте - Слушајте музику

Музика може помоћи да се ствари виде из другог угла. Док слушате музику, можда вас она асоцира на речи или на причу коју песма прича, а са којом можете да се повежете. Ово је важно зато што људи који имају нападе беса и љутње, често не умеју да изразе своја осећања. Терапеути саветују одређену врсту музике за одређену врсту љутње или агресије. На пример, људи који осећају бес настао из неке врсте зависности, потребно је да слушају музику која осликава осећања очаја над окончаним везама. Са друге стране, музика која буди на побуну или страх, добра је за људе који имају такозвани "експлозивни бес". Неким људима одговара спиритуална, класична или инструментална музика како би смирили своја чула.  

Лењи сте - Смањите изложеност екранима

Када проводите много времена пред екранима попут ТВ екрана, мобилних телефона, компјутера, имате мање времена да будете физички активни. Смањено кретање води ка добијању на тежини, дијабетесу, високом притиску, проблемима са срцем и зглобовима. Искључивањем екрана, дајете себи шансу да се више крећете и изађете из куће, чиме се покреће цео организам. 

Бурнаут - Читајте

Приче имају универзалну могућност да активирају делове мозга одговорне за емоционалне процесе и меморију, невезано за језик на коме је књига писана. Снажно стимулисање маште давањем само пар речи из текста, мотивише мозак да даље ствара слике. Ово замишљање представља разлику како на нас делују филмови и књиге. Док је у филмовима све доступно, речено и приказано, књиге буде машту. Књиге такође мотивишу да изађете из зоне комфора, покрећу на размишљање о стварима које нисте доживели у реалном животу, а оне ће вас одвући од размишљања о тренутним бригама