Магазин

Ко су саванти: Генијални "кишни људи"

Синдром саванта је редак поремећај који се може јавити на рођењу или као последица неке трауме. Често се савантизам меша са поремећајима из аутистичног спектра, а заправо савантизам се може јавити код било кога. "Необично су надарени у специфичним областима, попут уметности, математике и имају невероватне способности памћења", каже за РТ Балкан Ана Рокнић, мастер дефектолог.
Ко су саванти: Генијални "кишни људи"© Приватна архива

"Савант као синдром је веома ретко стање и одликују га изузетне способности. Многи га мешају са аутистичним спектром поремећаја, међутим не мора нужно да значи да ако особа има савант способности, да има и аутизам. Чешће се јавља код особа из спектра, али није нужно", каже Ана Рокнић, дефектолог из Основне школе за образовање деце са сметњама у развоју, "Душан Дугалић".    

Захваљујући филму "Кишни човек" прича о савантима је популаризована. Ким Пик, човек који је био инспирација за овај филм, до 4. године није проходао и никада није научио да откопча дугме, а квоцијент интелигенције му је био свега 73. Међутим, почео је да чита са 16 месеци и памтио 98 посто прочитаног. Техника коју је Пик осмислио како би брже читао, је да левим оком чита леву стране књиге, а десним десну како би могао истовремено да "прелази" обе стране и то у невероватних 10 секунди! Према неким подацима знао је напамет 12.000 књига, знао је да одреди колико је неко стар, или да израчуна дан у недељи за сваку годину за коју га питају. Он је био мегасавант, није био аутистичан како је већина људи помислила гледајући филм, већ је рођен са одређеним аномалијама у мозгу.  

"Не постоје неки стандардни тестови, све се своди на опсервацију детета у реалном окружењу. Први који примете су они најближи. Ако се неко роди са савантизмом, то се углавном испољи или у детињству или касније у пубертету. Али, може настати и као последица оштећења мозга. Постоје случајеви где је дошло до неке повреде, након чега је особа добила савант способности. Научници сматрају да поремећај настаје због специфичности веза, односно неуронских склопова и мрежа у централном нервном систему. И да је дошло до другачијег повезивања делова мозга", објашњава дефектолог Рокнић како се процењује да ли је неко савант. 

Једна таква траума догодила се Ентонију Цикорији, ортопедском хирургу из Њујорка. Имао је 42 године када га је, током телефонског разговора у говорници, ударио гром. Након неколико недеља, потпуно се физички опоравио, а неуролошки прегледи које су му обавили у болници нису показивали ништа необично. Међутим, Цикорија је након ове несреће добио порив да слуша класичну музику коју не само што никада није слушао раније, већ никада није ни свирао неки инструмент. Купио је ноте и почео да учи да свира клавир. Деловало му је да је тај процес учења преспор и стално је чуо мелодије у глави, да би на крају схватио да његов ум заправо компонује музику. Након три месеца од несреће, свирао је клавир и компоновао. Од 2008. године објављује своје композиције.

Дефектолог Рокнић сматра да су овакви случајеви ретки, јер се већином савантизам јавља код особа које имају неке од проблема у развоју. Када су мерили савантима квоцијент интелигенције, дошли су до података да се овај поремећај може јавити код особа чије су интелектуалне способности испод или изнад просека, а нешто мање код особа просечне интелигенције. Иако се још увек не зна узрок савантизма, зна се да се он јавља 4 до 6 пута чешће код мушкараца. 

Да ли сте се сусрели са савант особом током свог рада?

"Ми смо имали ученика који је знао да на основу вашег датума рођења, погоди дан када сте рођени. Он је имао савант способности, али је имао потешкоћа у развоју, био је у аутистичном спектру. Савантизам му није помогао у напретку у школи", каже дефектолог и додаје да ова способност заправо некорисна у реалном животу, осим у ретким случајевима код особа које су биле просечне интелигенције или напторсечне и могле су да читају брже или памте више од других. 

 

image
VV inauguration
banner