Шта тинејџери мисле да би родитељи требало да знају о мобилним телефонима

"Ово је од сада свет технологије и неће мобилни нестати тек тако", каже Адам Плетер, дечији психилог, који помаже родитељима да се суоче са променама у технологији коју деца све више користе у данашње време. Управо овај психолог охрабрује родитеље да развију план пре него што детету купе телефон, како би унапред предвидели проблеме и недоумице које се могу јавити.

Стручњаци саветују да родитељи уместо приче о лошим странама телефона, разговарају са својом децом о стварима које се појављују у онлајн свету, од апликација до новитета на мрежама, као што су ТикТок изазови. Родитељи би требало да имају сталну комуникацију са својом децом, јер се и технологија и интересовања тинејџера јако брзо мењају. Оно што многи не прихватају, а реалност је, јесте да сви морају стално бити укључени у дигитално образовање, до краја живота.

Магазин "Вашингтон пост", искористио је сведочења тинејџера о коришћењу савремене технологије и открио шта родитељи морају да знају.

Наши телефони нам не служе само за забаву

Већина деце има мобилни телефон већ од десете године (а неки и раније). Сматрају да им је важан колико и кључеви од куће. Родитељи углавном разумеју, али некада мисле да деца једноставно само "врте" телефон бесциљно. "Ја сам продуктиван када користим мој мобилни, одговарам на поруке у вези са школом или одговарам на поруке пријатеља. И већина апликација које су ми потребне сваки дан за школу захтевају идентификацију у два фактора, за шта ми треба телефон. Осећам мали притисак мојих пријатеља да будем на друштвеним мрежама, али на крају крајева, мреже су прозор у савремени свет. Могу да сазнам шта се дешава у мојој заједницим. Родитељи су ме прилично добро припремили за оно што долази уз мобилни телефон. Такође постоји и правило: имају право да у сваком трентку, ако желе, погледају мој телефон", каже Чарлин Гринхаус из Вашингтона.

Слање порука је другачије од разговора уживо

Многи млади људи када шаљу поруку не користе знакове интерпункције, осим ако не пишу професору који за такво изражавање нема слуха. Такође, са старијим генерацијама се не разумеју и код употребе емотикона. Тренутно је тренд користити лобању емотикон, што у поруци значи - то је баш било смешно! "Сви моји пријатељи имају фазе у којима стално користе исти емотикон, некад је то диносаурус, мачка, меда и шаљу их и онда када немају шта да ми кажу о нечему што се десило, када  немају коментар. Ја користим онај који плаче/смеје са сузама које теку низ лице. Приметила сам да моја мама користи онај што се смеје и криви на једну страну и већина старијих то користи. Слање порука је много другалије у односу на разговор лицем у лице. Преко поруке, смисао може да се изгуби и често је слање порука направило неку драму у друштву. Неко није разумео поруку или је разумео погрешно", каже Габријела Соуса.

Поставите правила, али прво разговарајте са својом децом

Психолози саветују родитељима да пре него што набаве детету телефон, поразговарају са дететом отворено и кажу која су њихова очекивања и које су забране. "Ја сам разговарао са својим родитељима и поставили су јасна правила. Добио сам телефон првог дана шестог разреда. Мислим да је то било време када га је већина деце у мом окружењу већ имала. Дефинитивно сам направио много грешака. Играо сам предуго игрице и куповао ствари онлајн, па су ме родитељи суочили са последицама. Важно је не дозволити деци да одмах имају друштвене мреже, када добију мобилни телефон. Друштвени медији нису добри. ТикТок ствара зависност, сећам се да сам од раног јутра сатима само "скроловао" по овој мрежи. Такође, мислим да Инстаграм, заиста није добар за ментално здравље, посебно за моје пријатељице које су девојке, јер се ствара погрешна слика о телу", каже Калеб Марфи.

Друштвене мреже праве много проблема и буке

"Мислим да дефинитивно морају да постоје нека основна правила за друштвене медије. Такође мислим да је важно знати и које проблеме са собом носе, посебно како их одговорно користити. Дете које је можда премладо за неке информације, лако до њих може доћи само притиском на дугме. Важно је да родитељи кажу деци да на мрежама прате људе које познају или да се обрате родитељима ако желе нешто да сазнају, да то не би тражили на друштвеним мрежама. Тако је лако пронаћи нешто што је неприкладно у тим годинама. Такође мислим да родитељи треба да знају, да, иако има много застрашујућих ствари на друштвеним медијима, то је начин на који тинејџери комуницирају. Овако се спријатељују", сматра Кетрин Харис. 

Повезаност телефона и друштвених медија 

Тинејџерима је важно да комуницирају и буду у контакту са својим пријатељима. Али, мобилни телефон колико је користан за комуникацију, толико је и само његово поседовање предуслов за присуство на друштвеним мрежама. Проблем који се јавља између тинејџера и њихових родитеља је у томе што деца мисле да их родитељи никако не могу разумети, само из разлога што су нове генерације одгајане уз технологију, док су њихови родитељи добили контакт са технологијом тек касније током живота. Некада је равнотежа најбоља и било би добро правити паузе у коришћењу, са чим се слажу и адолесценти, међутим родитељи некада иду у крајност и просто забране коришћење телефона на неко време. 

"Тренутно ми је забрањено коришћење телефона. Прошле су скоро две недеље без мог телефона и, веровали или не, осећам се одлично. Претходно сам се посвађала са неким пријатељима, а видео о томе је завршио на друштвеним мрежама. Мама ми је одузела телефон јер није желела да будем изложена томе. Иако се не слажем са одузимањем телефона као казном, то ме је навело да схватим колико су паузе од телефона и друштвених мрежа важне и колико оне могу бити корисне. Имам више енергије и боље спавам. И било је лепо да се одморим од свих, јер нисам схватала колико стресни друштвени медији и сав тај друштвени притисак могу бити", дели своје искуство Кајли Рид. 

Понекад пожелим да моји пријатељи оставе телефоне и да само разговарамо

Многи људи, па и тинејџери међу њима, у стању су да сатима гледају друштвене мреже и постају зависни од својих телефона. Адолесценти кажу да би некада заиста волели да пријатељи само спусте телефоне на сто и причају са њима. Уместо тога, сви говоре да слушају, али нико никога заиста не слуша.

"Знам девојку која је избрисала је све своје друштвене мреже. Осећала се као да не ужива више у комуникацији са другим људима. Ово је урадила када је схватила да остаје у својој соби како би провела време на ТикТоку уместо да излази и дружи се са пријатељима или иде у шетњу. Сада телефон користи само да слика и зове људе. Она фотографише, али не објављивује више на Инстаграму", каже Изабел Келедон, објашњавајући како је добро направити паузу од друштвених мрежа.