Тинејџери желе да разговарају са родитељима тек касно увече

Напокон се завршио дан, сви сте у креветима, дуг дан је иза вас, али ваш тинејџер добија напрасну жељу да исприча шта се десило тог дана и шта је неко од његових другова/другарица урадио. Има трему од писменог, јер је професорка строга и не зна шта да ради. А и видео је оне патике за које сте му рекли, па не зна да ли да их проба...и док ви уморно и поспано гледате како да спустите главу на јастук, он/она не престаје са изношењем најновијих детаља. Ваш тинејџер отвара своју душу, мами и тати које није ни приметио читавог дана!  

Феномен "отварања" тинејџера и касних разговора са родитељима, покушали су да објасне многи психолози. Прво, како кажу, постоје биолошки разлози зашто тинејџери постају напрасно причљиви увече, а за које су криви хормони и развојне промене. "Током адолесценције, наша деца се претварају у сове. Њихов биоритам се мења и они све касније одлазе на спавање", сматра доктор Лорен Кервин, психолог која проучава понашање младих и тинејџера.

Са друге стране, ту су и практични разлози, јер су деца заузета током дана мноштвом обавеза: школа, домаћи, пријатељи, тренинзи...и немају времена за разговоре са родитељима. И трећа ствар, како наводе психолози, је да напокон имају вашу неподељену пажњу, јер сте и ви завршили своје свакодневне обавезе.

Ова отвореност и искреност према родитељима значи да дом сматрају сигурним местом, и да још увек имају вас као сигурну луку где могу да буду баш онакви какви јесу. Нема више социјалних притисака, па у кући могу да се отворе и вербално и емотивно својим родитељима.

Питање је како да уморни родитељ на крају дана усмери ове разговоре? Уместо да их пожурујете и скраћујете причу, пустите их да воде разговор, да они буду ти који ће износити теме и одредити дужину разговора. Не заборавити да је тема коју су покренули оно што их тренутно мучи или оно што им је најважније. Чак и да је у питању нека за родитеља тривијална тема за разговор, не заборавити да је и та тема начин на који тинејџер жели да се повеже са својим родитељем.

Како наводе психолози који раде са тинејџерима, ова група младих воли касне разговоре и због тога што тада родитељи имају мање питања, а више и боље слушају. Не желе сви тинејџери разговор са својим родитељима преко дана и када су директно питани, већ ће многи изнети своје недоумице увече или можда за викенд. Некада адолесцентима треба мало више времена да обраде у својој глави неку тему о којој желе да разговарају.

Наравно, чак ни најприсутнији родитељ не може бити увек присутан за сваку дечју тему а то, како сматрају психолози, и није неопходно. Тинејџер се може обратити наставницима, рођацима, тренерима или другим одраслим особама које су укључене у његово одрастање, у случају да је некада родитељ недоступан из неког разлога.

Како повезаност са одраслим особама помаже тинејџеру да задржи ментално здравље? Артикулишући емоције, тражећи помоћ да реши неку недоумицу или проблем, тинејџер успева да превазиће потенцијална лоша расположења и стања. Наравно, у неким случајевима не успевају да се реше тренутни проблеми само у разговору са блиским људима, већ је потребно ангажовати и стручну помоћ. Уколико је уз стручну помоћ ту и помоћ родитеља, онда ће се тинејџер лако изборити са свим што се може јавити у овом изазовном периоду.