Зашто се љубимо

Према једном истраживању које је изучавало 168 култура широм света, а које је спровео Вилијам Јанковјак, професор антропологије на Универзитету Невада у Лас Вегасу, откривено је да само 46 посто људи користи љубљење усне на усне у романтичном смислу, не рачунајући љубљења родитеља и детета или љубљење при поздрављању.

Нека племена на Тробрианд острвима, уместо пољубаца су грицкала трепавице својим партнеримима. А на својим путовањима Чарлс Дарвин је записао и случајеве блискости међу партнерима у Малезији, које је укључивало "њушкање" косе и лица партнера. Сви ови ритуали воде ка стварању осећања поверења и сигурности, баш као и љубљење. Међутим, љубљење је карактеристично само за људски род. 

Неки верују да је Индија колевка модерног романтичног пољупца, насталог из древног обичаја "дељења" даха, верује се да се пољубац проширио на Запад после освајања Александра Великог 326. године пре наше ере. Иако је пољубац можда настао на потконтиненту, Индијци су његову праксу традиционално сматрали приватном ствари чије је место у спаваћој соби. Данас се отворено љубљење у неким деловима Индије сматра непристојним и могло би вам донети затворску казну.

Многи људи аутоматски повезују француски пољубац са Француском, док је најчешћи облик пољупца у Француској пољубац у образ, који је у суштини поздрав "љубљење у ваздуху". Пољубац се данас генерално користи као поздрав широм света, посебно у Европи, при чему се у свакој земљи разликује количина пољубаца "у ваздуху" приликом поздрава.  

• У Шпанији се људи увек љубе када се поздрављају и то су увек два пољупца
• У Италији се момци и девојке љубе два пута, али само ако се познају 
• У Белгији се људи поздрављају једним пољупцем "у ваздух"
• Немци више воле да се рукују ако се не познају или да се грле ако су пријатељи
• У Америци се мушкарци рукују, док ће се жене поздравити пољупцем у један или оба образа и загрљајем
• У Јужној Африци мушкарци ће жене које познају љубити у образ 
• Крајем тридесетих година прошлог века, љубљење у јавности било је шокантан спектакл у Јапану. Када је скулптура Огиста Родена, "Пољубац" била изложена у Токију, остала је заштићена иза паравана од бамбуса како не би увредила јавност. Данас је љубљење у Јапану полако постало све прихваћеније и у уметности и међу млађим паровима у јавности

Једна од предности љубљења је то што омогућава размену велике количине података, што онда омогућава људима да несвесно процене своје потенцијалне и сталне партнере.

Три сензације свако осећа када се љуби:

1. Додир - наше усне су екстремно осетљиве на додир, што изазива леп осећај, јер су усне испреплетене мрежом неурона којих има више него на било ком делу тела (осим на одређеним деловима гениталијама)

2. Наравно ту је и укус, а свака особа има јединствен укус

3. Мирис је јоше једно чуло које је активирано током љубљења

Постоје најмање две теорије зашто људи имају потребу да се љубе. Једна од теорије потиче из идеје да ми као бебе имамо урођену склоност додиривања уснама, пре свега повезујемо додиривање усана са дојењем, а тај рефлекс је урођен свима. Такође, мајке наших древних предака су можда унапред жвакале храну за своју децу у њиховим раним годинама и преносиле је директно у уста. Овакву праксу можемо још увек видети код наших најближих предака шимпанзи, али и код других великих мајмуна.

Како љубљење утиче на наше односе? Пољубац је толико моћан да може одредити да ли веза почиње, завршава или се наставља. Студија Универзитета у Алабами, показала је да постоји нешто као пољубац који прекида договор, или, како га истраживачи зову, "пољубац смрти". У анкети која је обухватила преко 1.000 студената, већина учесника је навела да су им неке симаптије након првог пољупца, престале да буду привлачне. То не значи да се људи лоше љубе, јер неко ко се можда добро љуби за једну особу може лоше да се љуби за другу. Другим речима, ако нађете некога ко се добро љуби, то може бити одраз чињенице да вам та особа генетски одговара.

Зашто је љубљење тако добро? Наше дисање се продубљује и постаје неправилно, пулс расте и наше зенице се шире (можда зато већина људи жмури) - је нешто што сви осећају док се љубе. Пољупцем се активира милион нервних завршетака на уснама, осећамо се добро због сигнала који се преносе путем усана у мозак. Постоје докази да се некада много боље памте детаљи првог пољупца, него детаљи првог сексуалног односа.

Сваки пољубац подстиче ниво допамина, а допамин је повезан са осећањима интензивне романтичне љубави, из тог разлога се људи често заљубе.

У људском мозгу развијена су три потпуно различита врсте осећања (система): сексуални нагон, осећања интензивне романтичне љубави и осећања дубоке привржености. Пљувачка садржи пуно тестостерона, који помаже да се покрене сексуални нагон. А пошто су унутрашње ћелије образа добро изграђене да апсорбују тестостерон, тзв. француски (влажни) пољупци изазивају узбуђење. Као што је раније објашњено, романтичну љубав покреће допамин. А онда трећи систем, приврженост, који је под утицајем окситоцина (понекад се назива и хормон мажења"), ствара осећај емоционалне блискости. Код парова који су дуго заједно, пољубац не само да повећава нивое окситоцина, већ и смањује кортизол, главни хормон стреса. То љубљење чини моћним алатом.