Емоционална интелигенција - емпатија према себи и другима

Када се каже интелигенција, људима је углавном прва асоцијација на то колико је неко паметан, стручан, колико добро уме са бројевима или са речима. Новија истраживања показују да је емоционална интелигенција дупло значајнија за продуктивност и успех на послу од интелекта. И што је најважније, може се учити и развијати.

За популаризовање термина емоционална интелигенција, заслужан је Данијел Големан, који је прву књигу на ову тему издао 1995. године, а под термином емоционалне интелигенције, сматрао је комбинацију пет компоненти:

Самосвест - препознати емоције у тренутку када се испољавају

Саморегулација - савладавање емоција и емотивно прилагођавање новим ситуацијама

Социјалне вештине - способност одржавања односа са другима и препознавање емоција других људи

Емпатија - уважавање осећања других људи

Мотивација - оно што покреће на успех и рад

Савремено друштво је схватило да је за успех потребно више од интелекта, знања или стручности, јер ће некада особа, која је идеалан стручњак, бити лош тимски играч, неће дозволити другима могућност да се искажу и неће добро комуницирати са свим сарадницима једнако.

Највише долази до изражаја код сложенијих послова, где је пресудан фактор прилагођавања. Научници тврде да је емоционална интелигенција заслужна за око 70 посто успеха, јер је радно окружење препуно изазова који свакодневно стављају нечије капацитете на проверу.

Колико добро ће неко овладати овим вештинама од суштинске је важности за разумевање због чега једна особа у животу напредује, а друга, са истим интелектуалним капацитетима, не. Бити емоционално интелигентан значи разумети осећања, знати како настају и чему служе. Такве особе показују високо самопоуздање и самопоштовање, лако прихватају изазове и подносе притисак, па самим тим сваку прилику виде као изазов и нову могућност.

Емоционално интелигенти људи истичу се развијеном емпатијом, у стању су да разумеју емоције других људи и имају добру комуникацију са другим људима. Такво понашање им помаже да се добро носе са стресом, да одржавају мотивацију и оптимизам и код себе и код свих чланова тима на послу или код својих пријатеља. Насупрот томе, особе које имају ниску емоционалну интелигенцију:

• Често започињу расправе
• Не разумеју и не саосећају са другим људима
• Сматрају да су други људи преосетљиви
• Одбијају да саслушају туђе размишљање и ставове
• Не умеју да изађу на крај са снажним емоцијама
• Имају нагле емотивне реакције
• Тешко одржавају пријатељства

Емоционална интелигенција није генетски детерминисана, већ се може учити и развијати. Уколико обраћате пажњу на своје и емоције других људи, ако их прихватате и покушавате да их разумете, то је добар начин и пут ка развијању емоционалне интелигенције. Као и свака друга вештина, и емоционална интелигенција се може развијати кроз праксу и примену. За почетак би требало обраћати пажњу на своје емоције, емоције других људи, прихватити их и покушати да их разумете.

• Научите да препознајете своје емоције. Не постоје лоше и добре емоције, свака емоција која се јави требало би да буде прихваћена и схваћена
• Потребно је преузети одговорност за своја осећања. Разумети зашто се неко осећање јавило у одређеном тренутку, шта је донело радост, а шта бес или тугу и због чега
• Питајте друге како се осећају, пробајте да прихватите њихова осећања и да их разумете 
• Пробајте да предвидите своја осећања, на основу претходних искустава