Фјодор Достојевски - коцкар који је обожавао чај и жене лаког морала

Сви великани књижевне сцене имали су своје пороке: једни су волели да пију, други да се коцкају, трећи нису могли одолети женама лаког морала, урушавајући на тај начин свој углед и уништавајући своје породице, а неки су волели све то заједно. Један од њих био је и Фјодор Достојевски, писац светског гласа који је за собом оставио бројна књижевна дела која су и данас ненадмашива. О његовом животу круже многе легенде, неке од њих су истините а неке нису никад потврђене.

Достојевски је био непоправљиви коцкар, а рулет - његова велика љубав

Страст према коцкању Достојевски је открио сасвим случајно 1860-их година, иако је волео да с времена на време коцка још у раној младости. У бројним документима и списима из времена када је Достојевски живео, спомиње се његова велика љубав према рулету, а пик његовог порока био је у периоду између 1863. и 1863. године, када је писац први пут посетио Европу. Иако је волео, коцка му није "ишла", а сваки његов покушај да се извуче из пређашњих дугова завршавао се новим задуживањем или залагањем онога што има, не би ли се вратио у игру или отплатио дуг. У игри је било свачега: од сатова и златних ланчића, преко одеће, све до вереничког прстења - прстен своје друге супруге, Ане Григоријевне, заложио је једном, а свој чак осам пута.

Два пута се женио, а о првој жени је водио рачуна до краја њеног живота

Фјодор Достојевски имао је два брака. Са првом супругом, Маријом Дмитријевном Исајевом, коју је оженио када је имао 34 године и коју су њихови савременици описивали као згодну, "доста лепу" плавушу, поступао је крајње ужасавајуће: не само да су свађе биле готово свакодневне, већ је у браку имао и љубавницу. Сирота Марија једно време је трпела Фјодорово недостојанствено понашање, да би на крају пресекла - заједнички живот "није њихова шољица чаја" и боље је да живе одвојено. Ипак, и поред тога што су живели одвојено, у Маријином најтежем периоду живота, када је боловала од туберкулозе, Фјодор се на све начине трудио да јој помогне - возио је лекарима у различите градове, организовао помоћ патронажних сестара и њене последње тренутке живота провео са њом.

Са другом супругом, Аном, рекло би се, да се Фјодор коначно скрасио: нова супруга трудила се целом свету да покаже лепшу слику њиховог односа, вешто скривајући све ситне несугласице и проблеме, а своје мемоаре које је стенографски записивала, приликом дешифровања незнатно је украсила, ублаживши описе свађа са супругом кога је толико волела. У браку са Аном, Фјодора друге жене нису занимале, све лажи и преваре оставио је иза себе пре него што је упловио у емотивни однос са њом.

Да је волео пороке, а и пороци њега, говори и чињеница да је у младости раскалашни Достојевски јако волео да посећује борделе, а жене лаког морала биле су његова пасија. У свом писму брату из 1845. године, Фјодор је до детаља описивао тадашњу ситуацију у борделима: "Минушке, Кларушке, Маријане...све су лепше него икада, али коштају ђаво и по. Ових дана Тургењев и Белински су ми очитали буквицу за мој разуздани живот." Прича о сифилису, иако се често спомиње, никада није потврђена, иако није немогуће да је из својих пустоловина донео неку бољку.

Гастрономски стереотипи о Русима на примеру Фјодора Достојевског

Чај је волео више од свега

Уколико сте прочитали макар једно књижевно дело Достојевског нећете бити изненађени овом чињеницом, будући да је чак и у романима омиљени напитак сваког јунака био управо чај. Познаници руског писца увек су се присећали колико је волео чај - пио га је уз ручак, уз колаче и док је радио, а припремао га је са посебном пажњом, водећи рачуна да буде довољно јак и обавезно заслађен двема коцкицама шећера. Када би у неком тексту или књизи прочитао како неко ужива у шољици чаја, несвесно би кренуо ка самовару, а његова супруга Ана писала је и да су током сваког путовања у иностранство обавезно морали да пронађу продавницу чаја, не би ли купио довољну количину за све дане боравка.