"Страшан сат" - Трик за бољу организацију времена
Одлагање појединих обавеза у тренутку делује као добра идеја, јер није потребно суочити се са напорним обавезама, али се временом стрес накупља и листа незавршених задатака постаје све дужа. Принцип страшног сата може бити од помоћи за бољу организацију времена и максимално коришћење дана.
Концепт је једноставан: потребно је издвојити само један сат у току дана за обављање свих послова који су "остављени за касније". Најчешће су то радње које не захтевају превише времена, али и даље могу представљати ментално оптерећење. Неки од примера су одговарање на бројне поруке и мејлове на друштвеним мрежама, заказивање одређених састанака/прегледа, обављање компликованог пословног задатка, писање списка за велику куповину и сл.
Многи корисници на друштвеним мрежама деле своје рутине и искуства. Поједини примењују страшан сат ујутру, одмах након буђења, други у послеподневним часовима или увече, а неки бирају другачија доба дана сваки пут. Некима више одговара да почну од лакших задатака, како би се "загрејали", а поједини одмах завршавају најзахтевније послове. Правила не постоје, осим да се пуних сат времена мора искористити за решавање свих обавеза које су одлагане.
Поједини психолози препоручују да је најбоље наћи сопствену сатницу и пратити нивое продуктивности у току дана. На пример, неки функционишу боље одмах након буђења, док је другима лакше да се концентришу касно увече. У неким случајевима може да зависи и од пословног распореда у току дана. Ако постоји превише обавеза за одређен радни дан, онда је можда добро што пре искористити страшни сат, како би касније било лакше усмерити што више енергије ка надолазећим дневним изазовима. Најважније је да појединац нађе ритам који му највише одговара.
Многи корисници друштвених мрежа описују да им је метод изузетно помогао, поготово код оних који пате од анксиозности и често се налазе у "зачараном кругу" прокрастинације.
"Када смо под стресом, велика је могућност да ћемо избегавати не само задатак који треба за извршимо, већ и све негативне емоције везане за њега. Објашњење се може наћи у основној неуронауци - човек жели да се осећа добро у сваком тренутку и мозак ће тежити ка брзом олакшању и лучењу допамина само помоћу одлагања непријатности за касније," објашњава науронаучник Алишја Вулф за "Форчен (Fortune)".
Додаје да је због тога неопходно приметити узрок прокрастинације и усмерити сву концентрацију и енергију на завршавање започете обавезе током страшног сата. Осим што ће свакдоневни распоред постати "проређен", што доноси олакшање, може доћи и до промене односа са обавезама и избегавање задатака се може постепено умањити у будућности.