Како бити искрен и тражити опроштај на "правилан" начин

Осим негативних емоција након конфликта, бити свестан сопствених грешака никада није пријатно. Ипак, како би се однос што пре изгладио, важно је преузети одговорност за своје поступке, а затим извинити се, поготово ако је наше понашање заиста повредило другу особу.

Када дође до несугласице са другима, често је тешко контролисати своје емоције, због чега се ситуација може погоршати. Приликом извињења, важно је почети од себе: да је случај обрнут, шта бисмо ми желели да добијемо од друге особе? Да ли је само 'извини' довољно или је потребно тражење другачије врсте опроштаја за решавање проблема? Како обе стране могу добити неопходно поштовање?

"Правилно" извињење може бити велики изазов и многи избегавају да се суоче са сопственим недостацима, али сви међуљудски односи захтевају труд, стрпљење и посвећеност. Понос треба одбацити, поготово када је у питању блиска особа од које тражимо опроштај.

Прво је важно навести сопствене грешке, па затим изразити жаљење: 'Знам да сам повисио/ла тон и жао ми је због тога, видим да сам погрешно схватио/ла ситуацију и нисам хтео/ла тако да реагујем, ја сам направио/ла пропуст...'

Битно је другој особи дати до знања да смо свесни сопствене кривице и да смо спремни да то отворено признамо, што показује да не тражимо опроштај само "ради реда", већ да нам је заиста стало до поправљања односа. Затим је добро уважити осећања другог: 'Разумљиво је да се осећаш повређено/узнемирено/несрећно, схватам у каквој си позицији...'

Током свађе, тешко је размишљати о осећањима друге особе, јер људи најчешће покушавају да изразе сопствене фрустрације, из чега настају нови проблеми. Зауставити се и сагледати другачије перспективе може бити кључ не само бољег начина извињења, већ и до решавања целе ситуације. Довољно је да се заиста поставимо на место другог, барем на неколико секунди, што може довести до бољег разумевања туђих реакција, емоција и могућег избегавања сличних проблема у будућности.

Следећи корак је тражење решења. Након искреног извињења, добро је предложити могуће одговоре за окончање свађе или чак питати другу особу за предлог, како би се дошло до заједничке одлуке. Питања попут: 'Шта могу учинити да ово исправим, шта мислиш да је најбоље да предузмем како бих исправио/ла ситуацију?' ће показати да смо вољни за побољшање и да је исцељивање односа приоритет.

На крају, важно је другоме дати време и простор. Само зато што смо дали све од себе, искрено се извинили и преложили све могуће методе исправљања проблема, не значи да је друга особа у обавези да нам одмах опрости. Понекада је најбоље направити временску или физичку дистанцу, која ће допустити другој страни да разреши сопствена осећања или недоумице и резимира цео конфликт. Форсирати помирење може направити само супротни ефекат, тако да је најбоље знати да смо урадили све што смо могли и допустити другоме да донесе одлуку.