Корисне животне лекције након конфликтних ситуација

Ослобађање од негативних емоција након сукоба није једноставно. У зависности од ситуације, постоји неколико ставки којим се можемо водити и постепено ''излечити'' од непријатног искуства са другом особом.

Након иницијалних емотивних реакција, време је за ''исцељење''. Међутим, како уопште започети такав позитиван процес када негативност ситуације и даље представља велики терет? Тада је време за рационализацију сопствених осећања, као и за анализу туђих. Емоције често имају одређено објашњење и сврху, тако да конфликт са другом особом уједно може бити извор неколико добрих животних лекција о међуљудским односима.

Опроштај није увек неопходан

Један од великих разлога за емотивни терет након конфликта је ишчекивање извињења или коначног раскида односа, како би живот могао да ''иде даље''. Међутим, то више штети ситуацији него што испрва делује, јер у многим случајевима се такав опроштај никада не догоди. Због тога остаје само негативна успомена, а прижељкивање сентименталног краја представља само још један емотивни терет.

Чекање ''закључка'' који се можда неће догодити ће бити само још једна врста разочарења. Уместо тога, боље је прихватити да није потребно ''заокружити'' крај сваког односа. Конфликти се дешавају, а људи се некада раздвоје без одређеног објашњења. Иако може бити болно и непријатно, и даље представља неизбежан део живота.

Није потребно носити свачију бол и трауме

Када је у питању љубав према некоме, било да је романтична, платонска или према члану породице, лако је бити везан за другог и сваки аспект његове личности. Уз то долазе многи позитивни, али и негативни елементи.

Имати саосећање и бригу за вољену особу је добра ствар, али не и када због тога долази до нарушавања сопственог емотивног стања или чак менталног здравља. Помоћи другоме је неопходно за здрав однос, а и многи желе да усреће особу до које им је стало. Ипак, постоје одређене границе. Ако појединац себе не ставља на прво место, терет туђих проблема, исповести или чак траума, може постати потешкоћа. Заштитити себе никада није себично, већ је кључ здравог ума, а самим тиме и односа с другима.

Није могуће допасти се свима

Колико год неко покушава да удовољи другима и прилагоди се свачијим жељама, некада то није довољно за изградњу доброг и здравог односа. Уживати свачије поверење и бити симпатичан свакоме кога упознамо, једноставно није реално. Постоји на стотине различитих разлога зашто однос са другом особом не може бити гладак.

Узрок може бити лоше претходно искуство са њима, због којег није могуће поправити првобитни утисак. Другачији разлог може бити због нечег попут љубоморе или зависти, која се показује кроз непријатне интеракције, пасивну агресију... На крају, можда конкретан разлог заиста не постоји и енергије две особе се једноставно не поклапају.

Да, није могуће допадати се свакоме, али то не би требало ни да буде циљ. Боље питање је: да ли се ова особа допада нама? Без обзира да ли је одговор афирмативан или не, повремена анализа својих осећања по том питању може доста открити о сопственој личности, као и лакше прихватање чињенице да није потребно бити ''највољенија'' особа у просторији.

Љубав ''на даљину''

Волети другу особу никада не мора да представља стрес, као ни да доведе до запостављања себе и сопственог мира. Када заиста не преостаје ништа друго него раскидање односа, не би требало осећати кривицу.

Могуће је и даље волети некога, али и штитити себе у исто време. Форсирање љубави, помирења и сл. скоро никада није прави одговор на нестабилне међуљудске односе, поготово када постану превише токсични и исцрпљујући. Поред тога, није потребно бити ''злопамтило'', већ и даље неговати позитивна осећања везана за одређену особу, али ако је здравије држати их на дистанци, онда је то бољи избор.