Како да препознамо да је пријатељству дошао крај

Крај пријатељства некада може бити тежи од љубавног раскида. Свакоме је потребан пријатељ коме се можемо поверити, ко ће бити ту кроз све тешке, али и лепе тренутке нашег живота. Поверење и љубав која се добија из пријатељства може бити непроцењива. Сама помисао на губљење таквог односа може бити болна, али то не значи да је сваки пријатељ добар за нас.

Многе студије су показале да учестали стрес од свађања и провођење времена са исцрпљујућим особама могу довести до депресије, повишеног крвног притиска, дијабетеса или чак карцинома. Као и сваки стрес, лош пријатељ може бити штетан по здравље.

Ипак, чак и када пријатељство више није искрено и не чини нас срећним, већина људи се устручава од раскидања односа, верујући да ће се ситуација и фрустрације решити "саме од себе". Непријатни разговори су неизоставни, али боље је учинити оно што је потребно за сопствени мир и препознати који су односи вредни "спашавања" у будућности. У реду је бити захвалан за све људе који су нам некада били значајни, али када је заиста дошао крај односа, онда треба прихватити да није свакоме суђено да заувек буде у нашем животу:

"Стари" пријатељи

Најчешћи пример могу бити пријатељи из детињства или које познајемо још из школског доба, тако да замишљање живот без њих делује немогуће. Дружење с њима може бити носталгично и причање о прошлости повремено прија. Ипак, ту се позитивна страна завршава. Осим заједничких успомена, не постоји скоро ни једна заједничка тема. Такво пријатељство је тешко окончати, поготово када однос није "очигледно" токсичан и исцрпљујућ. Ипак, људи се мењају и некада је најбоље раскинути однос који више не обогаћује живот.

Једнострани труд

Сваки међуљудски однос има различите фазе. Када долази до "хладног" периода, потребно је да обе стране примењују одређени труд, како би се поново успоставила учестала комуникација и виђање. Временом се однос поново стабилизује и врати у нормалу. Међутим, када друга страна у већини случајева не показује никакав напор или интересовање за побољшање односа, онда је добро раскинути пријатељство, како не би дошло до нагомилавања емотивног стреса. Прави пријатељ не би требало да буде "обавеза".

Суптилни знакови

Токсичан однос није увек пун бурних свађа и несугласица. Некада се може видети кроз скоро неприметне знакове. На пример, када поделимо добру вест из сопственог живота са пријатељем, не постоји никакав ентузијазам у његовом одговору. Током тешких времена, не нуде подршку или помоћ и увек ће радије уделити критику, него комплимент или охрабрујуће речи. Наведени знакови не морају бити пресудни, али када се учестало појављују, онда је време за озбиљан разговор.

Нервирање око малих ствари

Анализом сопствених емоција и мисли можемо установити да ли је одређено пријатељство добро за нас. На пример, када приметимо да се увек осећамо иритирано у њиховој близини, концентришемо се само на лоше карактеристике друге особе, размишљамо о непријатним интеракцијама из прошлости и сл., онда је време за преиспитивање односа.

У неким случајевима, разговор са другом особом може бити од помоћи. Ипак, када поправљање ситуације и проналажење мира није могуће, не би требало форсирати пријатељство. Људски односи се могу охладити или погоршати и без конкретног објашњења. Тада је боље спречити могући конфликт у будућности и окончати пријатељство.

Ставови се не поклапају

Следећи пример се највише односи на блиска пријатељства. Особе које сматрамо веома драгим, барем у неку руку, морају имати исте или сличне моралне ставове као и ми. У супротном, често може доћи до неслагања, свађа и нагомиланих фрустрација, поготово када се генерални животни принципи двоје људи не поклапају.

Наведени разлог се не мора односити на површна пријатељства и познанства, али како би однос био искрен и дуговечан, онда је важно делити основна мишљења везана за поједина животна питања. Честа размена ставова и дубоки разговори могу изузетно обогатити однос, па је неопходно имати мишљења која се поклапају. Наравно, важно је да свако има сопствени идентитет и право да брани своју тачку гледишта, али одређене разлике у ставовима се не могу потпуно занемарити.