Магазин
Кулич на руској трпези као симбол невидљивог присуства Исуса
Најважнији, најсветлији хришћански празник, Ускрс, у Русији је проткан низом традиција, а припрема траје током читавог великог поста. Главним атрибутом руског Ускрса се поред традиционално фарбаних јаја – крашенки и писанки, сматра и колач кулич. Откривамо који се то обичаји везују за Ускрс у Русији и доносимо вам рецепт за кулич – "наследник" просфоре који се украшава у складу са симболима Руске православне цркве.
Традиционална руска трпеза за време Ускршњих празника богата је разним ђаконијама које домаћице са љубављу припремају током Страсне недеље, а оно што често привуче пажњу јесу куличи - слатки "колачи" од теста украшени глазуром, чоколадним мрвицама или мотивима у облику крста који овај празник чине још лепшим и веселијим.
Кулич – симбол невидљивог присуства Исуса
Традиција ускршњег кулича према веровању настала је баш у време Христовог распећа, када су апостоли Његово место за време трпезе остављали празним, а на сто постављали хлеб како би показали да је духом Он и даље са њима. У савременим обичајима који датирају из 12. века, "претечом" кулича сматра се грчки хлеб артос, а свој назив ова празнична посластица добила је спајањем речи "коло", која је у старословенском језику означавала сунце, и "ча", односно дете.
Своју савремену, високу форму која по свом облику подсећа на цркву са куполом кулич је добио тек у 19.веку захваљујући "ромовој баби" – дезерту који је дошао из Француске у Руску империју и придобио срца њених становника за јако кратко време, а управо због његове форме се и приликом украшавања на његовом врху често приказује и крст – "круна" сваког православног храма. Иначе, у Санкт Петербургу се налази и храм Пресвете Тројице Живоначелне који је "прототип" савршеног ускршњег кулича.
Не постоји "универзални" рецепт за кулич, а његова припрема зависи како од дела Русије, тако и од личних преференција верника. Обично се у њега додаје кандирано воће, суво грожђе и различити зачини, а његова "купола" украшава посебном глазуром или чоколадним мрвицама.
Занимљиво је и да се кулич након припреме готово и не квари: практично се не може осушити, као ни покрити плеснима услед дужег стајања – у прилог томе говори и чињеница да "најстарији" кулич који се чува има преко 200 година: иако испечен 1821. године, до данас на њему нема никаквих "знакова старења", а чак је сачувао и своју специфичну арому.
Страсна недеља - фарбана јаја и кулич се спремају четвртком
Последња недеља Великог поста позната је и као Страсна недеља, а сваки дан у овој седмици испуњен је посебним обичајима: током целе недеље руски народ присећа се страдања Исуса и његовог распећа и у духу православља време проводи у молитвама за опрост грехова. Читаве недеље у храмовима се одржавају литургије:
Страсни понедељак – читају се делови Старог завета о патријарху Јосифу,
Страсни уторак – одржавају се богослужења посвећена Христовим причама о Јерусалимском храму, талентима његових ученика, васкрсавању мртвих и Страшном суду,
Велика среда - литургија је посвећена присећању на Јудино предавање Исуса – у храмовима се последњи пут током Страсне недеље одржава литургија са клањањем, а овај дан посвећен је и исповедању грехова.
Велики четвртак – дан када се чита "Дванаест Јеванђеља" (12 делова из четири Јеванђеља), једна од најдужих литургија у години, а према традицији сви верници током службе држе упаљене свеће које не гасе све до повратка кући. На Велики четвртак се по руским обичајима фарбају јаја и пеку куличи о којима ће даље бити речи. Осим тога, овај дан је у Страсној недељи познат и као Чисти четвртак, премда се тај дан сређује кућа и завршавају сви "прљави послови".
Велики петак – дан жалости према Руској православној цркви. Током службе која је посвећена страдањима Исуса из олтара се износи плаштаница – лик Исуса који лежи у гробу коме се верници клањају.
Велика субота – на свечаном богослужењу свештеници обучени у празничне одоре освештавају фарбана јаја и куличе, а верници се припремају за најрадоснији празник – дан када је Исус васкрсао из мртвих.
