Фарбање јаја: Од афричке магије до хришћанства

Украшавање јаја је један од најпопуларнијих верских обичаја широм света. Данас се везује за ускршње празнике и на милионе људи фарба и осликава јаја на различите начине. Међутим, традиција датира хиљадама година уназад и њен контекст и значај су се често мењали, у зависности од периода у историји и локације.

Од афричке магије до хришћанства

Фрагменти неких од најстаријих декорисаних јаја у историји су пронађени на југу Африке, пре око десет година. Археолози су утврдили да су узорци настали пре више од шездесет хиљада година пре нове ере. Ископани комади љуске нојевог јајета су на себи имали урезане линије које су биле укрштене или паралелне и сматра се да су могле имати више сврха, од магијских до обележавања сопственох предмета и прављењем личног "потписа" на љускама.

Постоји неколико могућих објашњења за људску фасцинацију јајетом кроз историју, као и зашто је опстало као драгоцен симбол широм света. Најчешће асоцијације су оне са препородом или чак древним причама о настанку света из "космичког јајета". Данас, јаје симболизује нов почетак, живот који излази из непокретне љуске, означавајући нову енергију и топло пролеће након хладне зиме.

Пре више од две хиљаде година, традиција фарбања јаја се примењивала у старој персијској култури, када су на десетине декорисаних јаја била остављана на олтару као знак добродошлице пролећној равнодневници и као део празника Новруза (персијска Нова година, које се одржава 20. марта).

Црвена је историјски била веома популарна боја која се користила за фарбање, а многи историчари претпостављају да је главни разлог био процес настанка пигмента: могла се добити природним путем, мешањем земље/глине и биљака. Кроз векове, заједно са развијањем разних религија и мешања многих обичаја, јаја су постепено добијала нова значења, у контексту Ускрса и хришћанских веровања.

Црвена јаја су означавала Исусову крв за месопотамске хришћане и до данас их верници боје у јарке црвене нијансе из истог разлога. Јаја су била и велики део историје многих других веровања, као што су везана за причу о пореклу ускршњег зеке и његове асоцијације са германском богињом пролећа, Еостром.

Безвремена и вољена традиција

Некада су јаја била бојена искључиво природним материјалима, као што су земља, лишће, љуске од лука и другог поврћа, а данас постоји мноштво начина за бојење, од коришћења вештачких боја, до детаљног осликавања орнамената. Сигурно је да су за распрострањеност овог обичаја заслужне породице које деле традицију са млађим генерацијама, али и поједини владари који су диктирали активности за празнике. На пример, краљ Едвард I је у тринаестом веку наредио да се златном фолијом декорише 450 јаја, које је поделио на двору као поклон. 

Без обзира да ли постоји религијски контекст, овај обичај је распрострањен широм света јер обележава заједништво, почетак новог годишњег доба, препород, али може повезати људе кроз креативни процес. Из године у годину се развијају нове идеје и методе улепшавања и дотеривања јаја и сигурно је да ће остати једна од омиљених традиција у којима учествује на милионе људи широм света, без обзира на различите историје и веровања.