Велики петак - обичаји и веровања
Православни верници обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају ускршња јаја. Звона се не оглашавају од Великог четвртка до Васкрса, јер су она у православној цркви знак радости. Велики петак се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. За овај дан везују се бројни народни обичаји и веровања.
Не ради се ништа
Верује се да на данашњи дан не ваља узимати ексере, игле, шила и све друго оштро и шиљато да се не би позлеђивале Исусове ране.
Кројачи и обућари тог дана не раде ништа. И не само они. Сваки посао, и ван куће и у кући, треба одложити и избегавати било какав рад осим бојења јаја.
Ипак, постоји веровање да баш данас треба помети кућу и то метлом, а затим ту метлу бацити како би сва зла и нечистоће напустила дом.
Фарбање и украшавање јаја
Фарбање јаја на Васкрс спаде у најстарије и најзанимљивије хришћанске обичаје. О томе нам сведочи прича Марије Магдалине, следбенице Исуса Христа, која је дошла у Рим да проповеда хришћанство. Том приликом је посетила цара Тиберија и као поклон дала му корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла "Христос васкрсе" и сва јаја у корпи су постала црвена.
Прво црвено јаје назива се чуваркућа, чува се на посебном месту да се не разбије. Приписују му се посебна својства – лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Прво фарбано јаје користило се и за заштиту усева, па се често закопавало у двориште или њиву, али је према народном веровању требало бити опрезан са њим, јер је погрешно руковање могло да донесе штету.
Провлачење испод плаштанице
На вечерњим богослужењима на овај дан обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница.
Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану. Плаштаница се потом полаже испред олтара. У Поповом пољу, али и осталим крајевима Србије, верници од раног јутра одлазе у цркву и целивају плаштаницу.
У појединим деловима Србије, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
Калеми се воће и не једе се коприва
Иако се као и на свако црвено слово, строго су забрањени радови у кући и у пољу, у неким крајевима Србије људи верују да се воће најбоље калеми баш овог дана јер се "прими све што се тог дана накалеми".
Такође се верује да на Велики петак не треба јести коприве, најстроже је забрањено пити вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела. У стара времена девојчицама су родитељи под врбом на Велики петак везивали косу, како би брзо расла.
У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа.
