Магазин

Карађорђева шницла међу десет најбољих котлета на свету

Једно до најомиљенијих српских јела, Карађорђева шницла, нашла се на десетом месту најбољих светских котлета. Њен творац, Милован Мића Стојановић, професор кулинарства, познатији као Титов кувар, направио је ово јело средином прошлог века у једном српском ресторану.
Карађорђева шницла међу десет најбољих котлета на свету© Приватна архива

Сајт "Тејстатлас" (tasteatlas.com), уврстио је Карађорђеву шницлу у десет најбољих котлета на свету. Ово класично јело код нас многи сматрају традиционалним српским јелом, међутим, њен творац је Титов кувар, професор кулинарства Милован Мића Стојановић. 

Шницла је настала сасвим случајно када је једна гошћа ресторана тражила чувени Кијевски котлет за који кувар Мића Стојановић није имао довољно састојака. Желећи да импресионира гошћу, искористио је шницлу и кајмак, а затим је готово јело прелио тартар сосом и лично послужио. Гошћи се јело веома допало и упитала је кувара како се зове, па је он име смислио у тренутку - "Шницла Карађорђе". Касније је сазнао да је гошћа била заправо Тамара Броз, снаја Јосипа Броза Тита. Стојановић је јело први пут презентовао тек 1967. године, на такмичењу кулинара иноватора, када је овај специјалитет и добио данашње име.

Милован, Мића, Стојановић рођен 1935. године, био је чувени београдски кувар, двоструки светски шампион у кувању, а од 1956. до 1980. године био је лични кувар Јосипа Броза. По његовом мишљењу, препоруку за ово ангажовање дала је управо Тамара Броз, спикерка за коју је направио први пут ово познато јело. Као двоструки светски шампион у кувању, Стојановић је имао завидну каријеру дугу пет деценија, испуњену рецептима за јела која је припремао Титу, Черчилу, Рокфелеру, Елизабет Тејор, Софији Лорен... Радио је у многим југословенским ресторанима и хотелима, а после Титове смрти био је професор у средњој и вишој угоститељској школи. Касније је у Земуну отворио свој ресторан. Осим Карађорђеве шницле Стојановић је осмислио оригиналне рецепте за више од 100 оригиналних јела. Већину њих назвао је по српским крајевима и познатим личностима, чиме је промовисао гастрономске обичаје и културу српског народа, тако су између осталих, настала јела смедеревско ђуле и калуђерске сарме.

image