Тамјан: Од Клеопатрине неге до верских обичаја широм света

Пре 5.000 година тамјан је био вредан попут злата, када се њиме трговало на Арабијском полуострву и у северној Африци. Управо су га стари Египћани посебно ценили, свакодневно га користећи у својим храмовима, али су га користили и приликом мумификације и балсамовања преминулих. Помиње се у једном од најстаријих сачуваних медицинских египатских списа у чак 877 рецепта. А познато је да га је Краљица Клеопатра користила за негу коже.

Лековита својства

Познато је да су се још Стари Римљани и Грци лечили уз помоћ тамјана, а најчешће су њим решавали пробавне проблеме. Још једна стара култура имала је своју медицину у којој је ова мирисна смола била омиљена. Ајурведа (традиционална медицина у Индији), пропагирала је свакодневно кађење куће за које се веровало да ће донети добро здравље свим укућанима. Овом смолом, Индијци су лечили астму и артритис, исцељивали ране и чистили крв.  

У кинеској традиционалној медицини користио као лек за опуштање мишића, јачање циркулације, менструалне поремећаје, уринарне инфекције, контролу бола, и код претераног знојења.

На Блиском истоку људи су имали обичај да жваћу смолу тамјана, за добро здравље усне дупље, а овај обичај је био присутан и у нашој народној медицини, па се мали комадић стављао на зуб који боли.

Најважнији састојак тамјана, босвелијска киселина која има снажно антиупално дејство и ефектно ублажавају бол узрокован артритисом, разлог је што је и на Западу познат и то највише по својим антиупалним својствима. Наука је доказала да екстракт тамјана може ублажити неуролошка оштећења, помоћи код депресије и нервне напетости, али исто тако и спречити болести крвних судова, укључујући добар утицај на смањење холестерола.

Примена у хришћанству

У обредне сврхе употребљава се од IV века, када је пракса кађења продрла у живот хришћанске цркве најпре на Истоку и то у почаст цару, а касније и у литургију. На западу се кађење тамјаном у литургији уводи тек у VII веку.

Тамјан се помиње се у Старом завету као један од дарова које су мудраци са Истока донели новорођеном Христу, уз смирну и злато.

Индијски тамјан (Boswellia Serrata)

Ова ароматична смола долази са дрвета које расте широм Азије и Африке, највише у Судану, Етиопији, Арабији и Индији. Дрвеће почиње да производи смолу после осам до 10 година, од тада се дрво засеца два до три пута годишње, а последње сакупљање обично даје најбољу смолу.

Међународна унија за заштиту природе је 1998. године упозорила да је ова врста угрожена. Стручњаци тврде да им прети губитак станишта и прекомерна експлатација, јер се већина налази у сушним сиромашним регионима на којима владају ратни сукоби. Управо због тога, берба и продаја смоле је једини извора прихода за већину становника крајева у којима ово дрво успева. 

Етерично уље тамјана

Изузетно је популарно у ароматерапији и аромакозметици, а у козметици се највише користи за негу зреле коже. Заправо, то је сигурно и најстарија антиејџ козметика, коришћење у комплицираним формулацијама за мумуфикацију али и у маскама које су користиле жене Старог Египта у борби за вечну лепоту.