Магазин

Прозор у нашу душу: Шта нам сузе могу рећи о нама

Некада нам се чини да неки људи од доласка на овај свет не престају да плачу, док други као да никада нису ни заплакали. Да ли плакање настаје услед осећаја туге или емотивне преплављености и шта се може научити од суза?
Прозор у нашу душу: Шта нам сузе могу рећи о нама© freepik/freepik

Бебе плачу кад су гладне, незадовољене или љуте. А када би погледали уназад, чини се да деца стално плачу због нечега - физичких повреда, попут огуљеног колена, неправде у вртићу, школи, зато што им родитељи нешто не дозвољавају...

Како одрастамо, све више учимо о туђој патњи уз помоћ књига, филмова или слушајући искуства других. Из тог искуства можемо видети да су различити разлози зашто људи плачу - гледање фотографија давно преминулих родитеља, снимака напуштених животиња, слушање музике која враћа у прошла времена, умор од свакодневних обавеза које их преплављују...

Оно што повезује све ове узроке суза је - беспомоћност, сматра професор Ед Винергутс са Илбург Универзитета, који је светски признати експерт за плакање. Чак и када је контекст позитиван, као на пример венчање најбољег пријатеља, постоји осећај преплављености емоцијама. "Истовремено се осећамо мало, беспомоћно и понизно", каже професор Винергутс, преноси "Вокс".

Стереотип по коме плачу слабији и мање мужевни, који је наметан вековима, довео је до тога да дечаци (и мушкарци) не плачу. Са друге стране, жене видимо да плачу чешће од мушкараца.

Уз плакање често иде и осећај рањивости, понекад и физичке манифестације попут гласног јецања, које код неких присутних особа могу створити осећај непријатности. 

Међутим, детаљније тумачење емоција које се крију иза суза, доводи до приче о осећају несигурности, о страховима, осећајима задовољства и компликованих веза.

Шта "говоре" сузе

"Треба ми помоћ" - кажу сузе, тврди професор психологије, Рандолф Корнелијус. Ово је доказала и једна од студија, откривши да су људи склонији да понуде помоћ некоме ко плаче. "Људи аутоматски реагују на плач нудећи помоћ", каже професор Корнелијус.  

Током живота, најчешћи изазивачи суза су жалост, "сломљено срце" и носталгија, сматрају научници. И док жене заиста плачу чешће, разлози су и даље једнаки међу оба пола. Али, постоје и такозване "сузе радоснице", које настају у ситуацијама када се срећу драги људи, када неко оздрави, или када се пролази кроз тешке животне ситуације...

Највише подршке добијамо када плачемо пред пријатељима или партнером, као онима који нас најбоље познају и спремни су да адекватно реагују када смо тужни, јер знају како да нас утеше и да нам дају емотивну подршку. Истраживачи кажу да је присуство суза оно што може зближити људе и помоћи им да створе блиске односе. "Ако сте под стресом, важно је да добијете подршку од других, зато што то може ублажити негативне ефекте стреса на ваше свеукупно благостање", сматра професор  Ед Винергутс.

За разлику од искреног плача постоје и лажне сузе. Истраживачи виде особе које су склоне лажном плакању, као манипулативне, мање поуздане, хладне, некомпетентне и мање прихваћене као пријатеље, колеге или комшије. Али обично, каже професор Корнелијус, одрасли држе сузе под контролом, пошто су научили која су друштвено прикладна места за плакање, као и пред ким се може плакати. Тако ће одрасла особа плакати пред партнером, кући, а не на послу или у сред ресторана када се осећа фрустрирано. Осим у случају када је стрес толико јак, да се не може контролисати.

Зашто је важан контекст у коме плачемо

Често се може чути "Исплачи се, биће ти лакше", али то није увек случај. А истраживачи кажу да је најбоље плакати на "безбедном месту", у свом дому или међу пријатељима, пре него на послу или пред људима са којима нисмо довољно блиски. Оваква плакања чак могу довести до тога да се тужна особа осећа непријатно, због потенцијалних реакција средине у којој се налази.  

У једној од студија је откривено да су људи коју су показивали депресију, анксиозност или бурнаут више плакали, али да нису осетили олакшање након плача. Такође и особе које су након плакања пред неким осећали стид и срамоту, нису имале осећај олакшања. Доказано је људима осећај плакања доносио олакшање након догађаја које су могли да контролишу, попут свађе са партнером; за разлику од ситуација које нису могли да контролишу, као што је смртни случај.

Али и хронично потискивање суза, које је настало након лоших искустава у којима нисмо добили потребну емпатију других и у којима је изостала емоционална подршка. Дакле, уколико имате потребу да плачете на сред радног места, а знате да нећете добити емотивну подршку људи око вас или ће њихове реакције бити негативне, идите до тоалета и дајте себи одушка.

За разлику од сузбијања плача, за особе које не проналазе разлоге за овакво испољавање емоција, па чак и годинама, не стварају себи никакву штету, сматрају истраживачи. Али, уколико се напади плача дешавају често, а размишљање о истим проблемима изнова и изнова, то је знак да је потребна помоћ терапеута.

Шта плакање открива

Без обзира шта је некога расплакало, свако плакање има дубље разлоге. Некада су сузе сигнал да нам је нешто важно.  

Размислите када сте последњи пут плакали? Да ли је у питању била расправа, тежак дан или емотивни догађај попут венчања најбољих пријатеља? Професор Корнелијус каже да би требало да се у тренутку када се расплачемо упитамо - због чега заправо плачем? "Ми имамо унутрашњи нагон да упознамо себе. То нам омогућава препознавање наших емоција и проналажење разлога. Временом ћете можда препознати обрасце у својим емоцијама: осећам се огорчено у овим ситуацијама, због тих коментара се осећам непријатно...", сматра Корнелијус.

Професор додаје да ће нам овакав увид у основу наших осећања, помоћи да схватимо да плакање није настало зато што нам је неко споменуо чарапе које би требало да склонимо, већ да нам је показао непоштовање које нас је повредило.

 

 

image