Да ли прескакање доручка доводи до гојазности

Доручак је најважнији оброк у току дана, не сме се прескакати те мора бити обилан - ово смо међу многобројним саветима везаним за исхрану, најчешће чули. Ипак, у зависности од свакодневних навика појединца, често је тешко пронаћи довољно времена за припрему обилног оброка одмах након устајања. Поред времена, многи једноставно немају апетит док не прође неколико сати од буђења. Паралелно са проглашавањем доручка за најважнији оброк у дану, у последње време се све више промовишу различите дијете које укључују фастинг (строга сатница оброка односно вишечасовно уздражавање од хране) или потпуно прескакање одређених оброка у току дана. Уз толико различитих савета, многи се питају да ли је њихова навика прескакања доручка штетна или заправо добра за здравље?

Према многим стручњацима, одговор је једноставан - није толико важно време првог оброка, већ врста хране која се конзумира. Једно истраживање са Државног универзитета Охајо, у коме је учествовало преко тридесет хиљада испитаника, показало је да они који избегавају доручак уносе мање квалитетних хранљивих материја и витамина у току дана. Поред тога, учесници који редовно прескачу доручак су склони ка конзумирању више грицкалица или слаткиша у поподневним сатима, а стручњаци претпостављају да се до таквих навика долази због недовољно уношења калорија у првој половини дана.

Ипак, то не значи да прескакање доручка аутоматски значи да ће последице бити нездрава исхрана, а самим тим и гојазност. Када је први оброк у току дана (у овом случају ручак) довољно квалитетан, то јест има довољно протеина, витамина и других хранљивих материја за правилан рад организма, онда не постоји ризик од накнадног преједања.

"Према мом искуству, људи који прескоче доручак могу помислити да, пошто су ујутру 'уштедели' калорије, могу себе почастити током остатка дана," изјавила је лични тренер Аруша Неконам за "Гардијан".

"Пошто су толико гладни, препуштају се искушењу и једу храну са високим садржајем шећера и угљених хидрата... С друге стране, истраживања сугеришу да они који прескачу доручак, али касније једу здраво, могу ублажити упале, оксидативни стрес и одржавати стабилан крвни притисак."

Нова студија показује да периодично гладовање (фастинг) није најефикаснији начин мршављења

Дужи пост може покренути процес аутофагије, то јест уклањање штетних ћелија из тела, што је један од главних разлога зашто се велики број људи окреће фастингу. Ипак, многа истраживања показују да фастинг не мора нужно бити једини одговор за мршављење и "прочишћавање" организма.

Главна порука је: није важно да ли се доручак прескаче или не, већ је неопходно да свакодневна исхрана буде довољно квалитетна, како би се омогућио правилан рад тела и ума.

"Једна од најважнијих ствари коју људи морају да схвате је зашто желе да прескоче доручак," каже Неконам. "Неки осећају да имају више енергије кад је празан стомак, јер их храна 'не успава', а многи једноставно нису гладни када се пробуде."

Потребно је знати и шта тело тражи од нас. На пример, ако појединац покушава да изгради мишиће, онда прескакање доручка није добар избор. Стручњаци верују да неколико сати "закаснелог" оброка не могу много да штете, докле год се одржава добар баланс у целокупној исхрани и физичкој активности.