"Што је брзо, то је и кусо": Како нас журба омета у свакодневном животу и постизању успеха

Рано устајање, одвођење деце у школу или вртић, одлазак на посао, са посла по децу, па на тренинг, па у школу страних језика, па кући - приближно овако изгледа један дан родитеља. Они који још увек нису постали родитељи неретко свој фокус стављају на едукацију и усавршавање, па уместо "дечијих" обавеза попут школе или вртића, имају факултет или стручно усавршавање. У обе варијанте негде се жури, а када таква журба постане стил живота, пре или касније незадовољство расте, а наша продуктивност, а са њом и успех полако почињу да опадају.

Због чега није добро да журимо

Руководиоци и топ-менаџери крупних компанија, од чијих одлука зависи успех бизниса, вешто умеју да процене приоритетност задатака, али и да ограниче број одлука које је потребно да доносе, чак и када су у питању ситнице. Имамо и пример Стива Џобса и његових црних ролки - ограничен избор одеће помагао му је да своје ресурсе и пажњу користи на прави начин и за важније одлуке.

Ипак, у свакодневном животу често на себе преузимамо превише задатака, а циљеви које себи постављамо неретко су преамбициозни, због чега непрестано журимо како бисмо одрадили све што смо замислили. Тада нам такозвани "тунел режим", у коме се мозак фокусира се само на један задатак и елиминише све спољашње ометаче, постаје природно стање у коме не видимо ништа са стране, већ само циљеве испред себе. Реченица "Видим циљ, не видим препреке" на прави начин илуструје стање у коме се налазимо у журби. где живот полако постаје трка за квачицом "завршено".

Изборити се са журбом није немогућа мисија

Данас приче о успеху познатих људи масовно приказују само онај део пута где "херој" напорно ради како би постигао своје циљеве, док се ретко где може видети и онај други део у коме он одмара, ужива и "пуни батерије". Ипак, не смемо заборавити да су одмор и релаксација један од основних фактора успеха, а не награда за труд и вредан рад.

Да бисмо се изборили са журбом потребно је:

• Пронаћи свој ритам: веома је важно разумети како функционише наш организам, у ком делу дана смо најпродуктивнији и у којим условима: некима је фокус највиши у свом дому, рано ујутру, док другима више одговара рад из канцеларије у поподневним часовима. Све је индивидуално, па зато ослушните себе, пре него да се оријентишете на то како други организују време и радне активности

• Развити вештину брзог доношења одлука: ништа није немогуће, а ова вештина захтева само непрекидно увежбавање. У којој сфери ћете увежбавати зависи само од вас, а оно што је важно јесте да себи скраћујете време за доношење одлука и ресурсе (попут наведеног Стива Џобса) усмерите на продуктивност. Са временом ћете све брже и сигурније доносити одлуке, а то ће вам помоћи и у послу

• Да научите правилно да анализирате: није само брзина важна, већ и стратешко планирање, предвиђање последица и могућих сценарија. Правилно дефинисање свих "за" и "против", као и прорачун добитака и губитака приликом доношења неке одлуке помоћи ће вам да решење донесете брже, али и са мање ризика

• Живот нису "штиклиране" квачице: некада нам се чини да је постизање циљева смисао живота, али за сваким важним решењем стоји не само одлука, већ и свакодневна рутина која подразумева потрошњу ресурса. Непрекидна трка од једног до другог циља може довести до анксиозности и изгарања, а како бисте то избегли проверите да ли вам је важнији квалитет или само квачица да сте задатак испунили

• Смањите број приоритетних задатака: наш мозак није способан да непрекидно ради под великим оптерећењем у режиму "мултитаскинга". Због тога је важно направити добру приоритизацију задатака, али и редуковати списак свакодневних обавеза. Почните са три задатка високог приоритета и свакодневно повећавајте за један задатак нижег приоритета - тако ћете доћи до "идеалне једначине" и реалног броја задатака који вас неће исцрпети

• Издвојите време за одмор и "пуњење батерија": као што и мобилном телефону треба време да се напуни када му се батерија истроши, тако је и нашем мозгу неопходно време када ће мировати и одмарати се. Како не би дошло до "замора материјала" потребан је одмор, а да ли ћете само седети у тишини, прошетати или се позабавити заливањем цвећа у башти - остаје на вама

Када журба може бити добра

Наравно, постоје ситуације у којима је журба оправдана: у тренуцима опасности или у условима када је брза и адекватна реакција кључна (попут испита) такав "тунел режим" нам помаже да свој фокус ставимо на битан у том моменту задатак, све спољашње факторе занемаримо и упослимо максимум капацитета да извршимо задато. Ипак, уколико нам овакав режим функционисања постане норма и свакодневица, квалитет живота, међуљудских односа и продуквитности могу да почињу да  опадају.

"Добри самарићанин" - или ипак не толико добар

Још 1973. године на Пристонском богословском семинару био је спроведен експеримент под називом "Добри самарићанин", а циљ експеримента био је да се утврди колико религиозност утиче на алтруистичко понашање. Резултат је изненадио све, а нарочито истраживаче.

Суштина експеримента била је следећа: сви студенти, учесници експеримента, подељени су у две групе - једну која је имала краће време за решавање задатка, и другу која је имала више времена да га реши, а да би решили задатак морали су да пређу из једног дела зграде у други. Ипак, постојала је једна цака: на њиховом путу лежао је глумац који је глумио повређеног човека коме је потребна помоћ.

Испоставило се да религиозност учесника ни на који начин није утицала на њихову одлуку да помогну "повређеном", већ само то колико журе да заврше задатак: од оних који су имали краће време за завршавање задатка, само 10 процената је стало да помогне "повређеном", док је више од половине друге групе (чак 63 процента) одлучило да се заустави и помогне у невољи.