Невероватан утицај речи: Причајте вашој беби и можете јој променити мозак на ћелијском нивоу

Истраживачи су у најновијој студији скенирањем мозга бебе и деце, показали да су региje за обраду језика код неке деце имали већу концентрацију мијелина - изолационог омотача који окружује неуроне и омогућава им да шаљу поруке брже и ефикасније. Не зна се да ли тај додатни мијелин заправо утиче на језичке способности двоипогодишњег детета, али истраживачи мисле да би то могло да створи неке предности, пише научни магазин "Сајенс алерт".

Лекари сматрају да је мијелин омотан око неурона помало као стављање лепљиве траке на црево са рупама, јер помаже неурону да добије више сигнала од тачке А до тачке Б, јачајући његову везу са другим неуронима.

"Иако има још много тога да се научи о овим процесима, али порука која се може упутити старатељима је потпуно јасна - разговарајте са бебом, са својим дететом. Не само да ће слушати, већ ће и ваш говор буквално обликовати њихов мозак", каже Џон Спенсер, когнитивни психолог са Универзитета Источне Англије.

Међутим, резултати студије су показали да више разговора није увек узроковало већу ефикасност неурона у мозгу беба.

У студији је учествовало више од 140 малишана и беба које су носиле уређаје за снимање током три дана. У хиљадама сати прикупљених аудио записа, истраживачи су могли да чују шта деца чују сваког дана. Затим је тим одабрао нешто више од половине деце, којима је снимљена глава на магнетној резонанци током сна како би се видео ниво миленијализације.Међу шестомесечним бебама, више приче на дневној бази, повезано је са мањом мијелинизацијом, што представља супротан резултат од онога што је пронађено код две године старије деце.

То је било неочекивано, али како објашњава Спенсер, развој бебиног мозга пролази кроз фазе. Понекад је мозак преокупираном изградњом нових ћелија, а некада је заузет "сређивањем" ћелија које је већ изградио.

У првих неколико година живота, чини се да сам раст мозга преузима водећу улогу. До друге године, дете већ има запремину мозга 80 процената одраслог човека. Након тога, фазе обраде и неговања заиста почињу.

"Ово значи да је причање подједнако важно и са шест месеци као и са 30 месеци, али потпуно другачије утиче на мозак јер је мозак у другачијој фази развоја", сматра Спенсер.

Са шест месеци, на пример, могуће је да слушање више језика може одложити мијелинизацију и уместо тога олакшати раст мозга. За сада, кажу научници ово су само спекулације и потребно је више истраживања да би се разумела улога мијелина у учењу.

Јер још увек није јасно да ли је већа мијелинизација у овим областима значајна за будући развој језика или когнитивни развој, или да ли је ово стабилан образац који се јавља у детињству.

Многе студије су показале да је излагање говору важно за дететову обраду језика, његов речник, граматику и вербално резоновање. Међутим, остаје непознаница како се те вештине претварају у процесе у мозгу.

Само неколико сати након рођења, мозак бебе показује знаке да већ учи звукове језика. А "бебећи говор" који одрасли користе када причају са својим најмлађим члановима, дугорочно ће довести до бољих језичких вештина. Претходне студије су чак откриле да се код деце у узрасту од четири до шест година, а која више разговорају са одраслима, открила већа мијелинизација у регионима мозга који су повезани са језиком. Нова открића показују да се сличан ефекат појављује и код млађе деце.

Потребно је више истраживања да би се разумело како те структурне промене утичу на учење језика. Али важно је запамтити: деца упијају оно што им говоримо.