Савети психолога: Како препознати лажова

Људи свакодневно лажу, али како разоткрити лажи? Ричард Вајзман професор социјалне психологије даје увид у боље разумевање лажова. Он даје савете како препознати особу која лаже, шта потражити у говору тела и које су то ситуације када је примерено лагати, преноси Би-Би-Си.

"Желео сам да направим експеримент на Би-Би-Сију у коме бисмо интервјуисали политичаре на радију. Неки би лагали, а неки говорили истину, а публика би процењивала и телефонирала нам да каже ко лаже. Није нас изнанадило да ниједан политичар то није желео да уради. Ступили смо у контакт са особом која је радила много политичких интервјуа и он је пристао да буде део овог експеримента", каже професор Вајзман.

Професор је два пута интервјуисао свог саговорника, а сваки пут су причали о омиљеном филму. Саговорник га је једном слагао, а једном је говорио истину. Интервју је преношен уживо на ТВ, а уследило је око 30.000 позива. Јавност је тумачила да ли је интервјуисани говорио истину и успели су да разоткрију лаж у 50 посто случајева. Професор је објавио транскрипт интервјуа у новинама, а аудио верзију је емитовао у радијском програму. Када су уклоњени визуелни елементи, одједном су људи лакше успевали да детектују лаж.

Визуелни знаци су веома контролисани. Начин на који се гестикулира, осмехује и гледа је увек под контролом. Међутим, када је у питању говор, које речи се изговарају и како, није нешто о чему се много промишља. Фокусирањем на аудио запис, боље се детектују лажи.

Да ли је тачна популарна тврдња да уколико неко лаже гледа горе десно

Веровање да ће неко на тако очигледан начин показати да лаже, је само један од најпопуларнијих митова. Професор Вајзман каже да постоје људи који су доносили велике одлуке на основу уверења да особа која лаже гледа горе десно. 

"Потпуно је нормална реакција да уколикопокушавате да се сетите нечега, често скренете поглед. Међутим, то је прихваћено широм света као знак обмане", каже професор.

Насупрот општем дубоко усађеном веровању, уопште нема индикација да се покрети очију односе на то да ли неко лаже или не. Научници се слажу да нема доказа да покрети очију говоре било шта о лажи.

Да ли су људи у стању да контролишу говор тела када лажу

Неки људи су вешти у контроли тела док изговарају лаж, али већина није способна да ситне гестове сакрије. Оно што се обично тражи када покушава да се разоткрије ко лаже, је шта је то што одступа од уобичајеног понашања одређене особе.

Још један од опште познатих показатеља лажова  је "чешкање" носа, доказано је да не значи увек да особа лаже, већ може бити знак и да особа говори истину. Нема сврхе гледати само једну акцију и одлучити да ли је неко слагао. У раду на детекцији лажи, потребно је обратити пажњу на одређене сигнале који су већином вербални.

Требало би тражити оклевања, већу паузу између краја питања и почетка одговора (тада вероватно онај ко лаже размишља о својој лажи) и одбацити све детаље. Тражити реченице и одговоре у којима се одбацују речи попут "мене", "моје" или "ја". Чињеница је да је лагање когнитивно тешко, јер се у лажи мора мислити о томе шта особа коју лажете зна, шта ће се уклопити у причу коју сте већ причали, шта сте већ рекли и све те ствари оптерећују ум онога ко лаже.

Да ли се може постати добар лажов

Са становишта психологије, постоји теорија малог узбуђења (она објашњава да људи са поремећајем пажње, хиперактивношћу или асоцијалним поремећајем личности, траже самостимулацију прекомерном активношћу како би превазишли своје стање изузетно ниског узбуђења). Како се понаша онај ко лаже, када на њега применимо ову теорију? Када неко лаже осећа се кривим и због тога може почети да се зноји и креће, да ради ствари које раде људи када су физички активни.

Међутим, ако је одређена лаж већ изречена неколико пута или појединцу није стало до лагања, или чак ако се лаже за неко веће добро, можда ипак неће доћи до осећања кривице.

Психолози сматрају да је важно запамтити да људи много лажу, а "велике" лажи су само један део комуникације у друштву. Већином лагање заправо повезује људе. На пример, када се на улици сретну познаници рећи ће:"Баш ми је драго што те видим", а та изјава може, али не мора да буде истина. Ако неко не осећа да је под стресом када лаже, неће показати ниједан од тих сигнала.

Из когнитивне перспективе, лагање је тешко. Уколико је одређена прича испричана много пута и добро је увежбана, можда ће лажов и сам поверовати у своју лаж, а физички се неће одавати.

Колико је поуздан детектор лажи у откривању истине

Детектори лажи су софистицирани апарати који говоре о томе колико је особа физиолошки активна. Рећи ће колико се зноје, показаће број откуцаја срца, брзину дисања и тако даље.

Када се поставља апаратура, особа која ће бити подвргнута тестирању, чак иако не лаже, може постати нервозна. Неки лажови су испричали причу толико пута или се не осећају кривим због лагања, па стога неће показати те сигнале. Чињеница да детектор није део доказа на суду, многима ствара осећај удобности.

Заправо је психолог или испитивач који спроводи испитивање, тај који је у стању на основу искуства у раду, да процени ко лаже.

Да ли би требало лагати своју децу

Иако звучи лудо, родитељи желе да деца понекад лажу - када им је рођендан и неко им да поклон, чак и ако мисле да је то најгори поклон икада, желе да лажу и кажу да је то баш поклон који су желели. Али у другим околностима ипак желе да деца кажу истину. А то је зато што лагање није као већина уобичајеног понашања, већ зависи до ситуације. Дакле, деци се мора рећи истина - понекад је исправно лагати, а понекад није и да то зависи од ситуације.

Понекад се лаже да би се неко осећао добро. У том случају је вероватно у реду рећи лаж, такозвану "белу" лаж. Потребно је само бити искрен око тога шта је лагање, сматра професор Вајзман.