Научници открили најстарији опис романтичног пољупца на свету
Научници су пронашли на хиљаде исклесаних глинених табли из Месопотамије и дешифровањем клинастог писма су закључили да је размена пољубаца између љубавних партнера (али и пријатеља и породице) много старији гест него што су досадашње студије показивале.
Иако је немогуће проценити када је настао први љубавни пољубац, научници су открили да најстарије описе овог љубавног геста датирају најмање две и по хиљаде година пре нове ере. Претходним истраживањима су пронађени извори из Индије, који су настали око хиљаду и по година пре нове ере, што значи да је ново откриће чак цео миленијум старије.
"У древној Месопотамији, на површини између Тигра и Еуфрата, на просторима данашње Сирије и Ирака, људи су клинастим писмом бележили документе на глиненим таблама," рекао је Троелс Панк Арбол за журнал "Сајенс". Троелс је истраживач месопотамијске медицине на Универзитету у Копенхагену и као један од аутора студије, сматра да су глинене табле довољан доказ да је испољавање љубави кроз пољупце било уобичајено хиљадама година уназад.
"На хиљаде ових табли је преживело до данас и садрже јасне примере да је љубљење било део романтичне интиме у древним временима, исто као што је вероватно било део пријатељства или породичних односа. Због тога, не би требало гледати на љубљење као обичај који је потекао из само једног региона, који се касније проширио, већ делује да је био практикован у многим древним културама у периоду од неколико миленијума," додао је.
Истраживачи су навели да, иако је пријатељски пољубац или пољубац од родитеља био честа појава, романтично или сексуално љубљење није било толико присутно у пронађеним изворима. Упркос томе, постоје поједини месопотамијски текстови који веома јасно описују размене љубавних пољубаца, поготово између брачних парова.
"На једном од текстова се опсује како је удата жена замало 'скренула с пута' када је добила пољубац од другог човека, а други описује неудату жену која се куне у избегавање љубљења и ступање у сексуалне односе са једним мушкарцем," пишу аутори, што показује да љубљење између људи који нису у браку није било прихваћено.
"У ствари, истраживање боноба и шимпанзи, најближих живих рођака људи, показало је да се обе врсте љубе, што може указати да је пракса љубљења основно понашање човека, што може објаснити зашто се љубљење појављује у различитим културама," сматра докторка Софи Лунд Расмусен, један од аутора студије.