Реч науке: Колики ризик представљају синтетичке боје за храну по наше здравље

Појава рака код млађих од 50 година, у глобалном је порасту од раних деведесетих година прошлог века. Очекује се да ће се стопе рака дебелог црева и ректума повећати за 90, односно 124 посто до 2030. године, преноси "Сајенс алерт". 

Један од разлога за које се сумња да стоји иза овог тренда је повећана глобална потрошња "западњачке исхране", која се у великој мери састоји од црвеног и прерађеног меса, додатог шећера и рафинисаних житарица.

Шездесет процената стандардне америчког начина исхрене, познатог и као "САД исхрана", састоји се од ултра-обрађене хране као што су индустријски слаткиши, безалкохолна пића и прерађено месо. Званично је САД земља са повећаним ризиком од колоректалног карцинома. Посебно забрињава један облик прерађене хране, а то је оваква храна у свим бојама дуге! Управо много јела и укусне посластице су шаренолике, посебно током новогодишњих празника, јер су управо многе боје које чине слаткише, шећерне колаче, па чак и сос од бруснице и печену шунку, синтетичке. Сада постоје докази да ове вештачке боје за храну могу покренути процесе у телу који изазивају рак.

Шта су синтетичке боје за храну

Прехрамбена индустрија користи синтетичке боје јер оне чине храну лепшом. Још почетком 19. века, људи су желели да улепшају своје оброке, па су бојили храну и то катраном угља. Данас се многобројне боје синтетишу из хемикалије добијених из нафте, која се зове нафтален да би се направио финални производ који се зове азо боја. Азо бојама се назива група боја које се често могу користити као бојила у текстилној индустрији да би обезбедиле побољшана својства постојаности боја и широк спектар живих боја.

Произвођачи хране не само да воле лепе боје, већ воле и боје којима је цена нижа. Због тога преферирају синтетичке боје у односу на природне боје попут екстракта репе јер им је цена нижа, светлије су и дуже трају. На данашњем тржишту постоји стотине синтетичких боја за храну, које су настале током прошлог века, али је већина њих доказано токсична. Само девет боја је одобрено за употребу у храни у складу са политиком САД Управе за храну и лекове, а још мањи број је усвојен прописима Европске уније!

Шта покреће колоректални рак

Оштећење ДНК је примарни покретач колоректалног карцинома. Када дође до овог оштећења генетског ланца, на генима покретача рака, то може довести до мутације која говори ћелији да се неконтролисано дели и постане канцерогена. Упала се јавља када имуни систем шаље ћелије запаљења да започну лечење повреде или да ухвати патогене који изазивају болест.

Када ова упала потраје, може оштетити иначе здраве ћелије ослобађањем молекула званих слободни радикали који могу оштетити ДНК. Други тип молекула који се зове цитокини може продужити упалу и покренути повећану ћелијску деобу и развој рака у цревима када не постоји повреда која би се залечила. Дуготрајне лоше навике у исхрани могу довести до упале ниског степена која не производи приметне симптоме, чак и док инфламаторни молекули настављају да оштећују иначе здраве ћелије.

Синтетичке боје за храну и рак

Иако ниједна синтетичка боја за храну коју је одобрила ФДА није класификована као канцерогена, тренутно доступна истраживања указују на потенцијалне здравствене ризике које стручњаци сматрају забрињавајућим. На пример, бактерије у цреву могу да разбију синтетичке боје у молекуле за које се зна да изазивају рак. Потребно је више истраживања о томе како микробиом реагује са синтетичким бојама за храну и потенцијалним ризиком од рака, али досадашње студије су показале да се вештачке боје за храну могу везати за ДНК и протеине унутар ћелија. Постоје и неки докази да синтетичке боје могу стимулисати упалу у телу. И управо оба ова механизма могу представљати проблем за здравље дебелог црева и ректума.

Иако су пронађени докази за то за сада током експеримената на глодарима, резултати ће морати да се реплицирају на животињским и људским моделима, пре него што се може рећи да су ове боје директно изазвале оштећење ДНК.

Ипак највећу опасност изазива сазнање о утицају вештачких боја на децу. Познато је да су деца осетљивија на токсине из животне средине, јер се њихова тела још увек развијају. Посебно је симптоматично то што се зна да деца највише воле храну у боји и да је велика понуда слаткиша и колача обојених у синтетичке боје. Потребно је урадити више истраживања како би се испитало како поновљено излагање вештачким бојама за храну може утицати на децу.

Како смањити ризик обољевања од рака дебелог црева

Неколико посластица током празника неће изазвати колоректални рак, али дугорочна исхрана прерађеном храном може. Иако је потребно више истраживања о вези између синтетичких боја за храну и рака, могу се предузети одређени кораци како би се смањио ризик за добијање рака дебелог црева. Један од начина је редовни преглед дебелог црева, а други је повећање физичке активности. Трећи и најважнији корак, према мишљењу стручњака, је исхрана богата целим житарицама, мања конзумација алкохола и црвеног и прерађеног меса. Такође смањити исхрану шареном, обрађеном храном, и све осве ставке заједно могу помоћи да се сачува здравље црева.