"Гладне очи": Како гледање фотографија хране може спречити преједање
Нова студија из журнала "Апетит (Appetite)" је показала да се глад може значајно умањити ако појединац погледа фотографију хране више пута. Научници сматрају да резултати студије могу довести до решења за спречавање преједања, поготово код оних који осећају велику и необјашњиву жудњу за храном.
Истраживачи су осмислили неколико онлајн експеримената у којима је учествовало преко хиљаду људи.
"Преко наших експеримената смо успели утврдити да су се учесници осећали ситијим након што су видели слику хране више од тридесет пута," објаснио је аутор студије, студент Тјарк Андерсен, који проучава науке о храни са Универзитета Архус у Данској.
"Учесници којима је слика показана неколико пута, такође су изабрали мање порције хране од оних који су слику видели само три пута, када смо их накнадно питали о величини порције коју желе." Тим је испитао колико је понављања исте фотографије потребно, као и да ли варијације хране на сликама уклањају осећај задовољства."Из претходних студија смо сазнали да слике различитих врста хране немају исти ефекат на ситост. Због тога се свако може осећати ситим после главног јела, али још увек "има места" за дезерт. Слатке ствари су сасвим друга врста хране."
Прво су учесницима показали слику само наранџастих "М&М" бомбона. Некима је иста слика приказана три, док је другима приказана тридесет пута. Утврђено је да је група која је видела највише слика "М&М" била најзадовољнија. "Морали су да одговоре колико М&М-ова желе, између један и десет. Група која је видела тридесет слика наранџастих бомбона од чоколаде изабрала је мању количину од других група."
Затим су поновили експеримент, али су искористили бомбоне у различитим бојама. Међутим, резултати се нису променили. Коначно, заменили су "М&М" са "Скитлс" бомбонама.
За разлику од "М&М", које су увек истог укуса, "Скитлс" бомбоне имају другачији укус, у зависности од боје. Али ни тада нису приметили никакву разлику. Андерсон је веровао да ће доћи до промене: "Ако боја није играла улогу, онда је у питању 'замишљен' укус хране, али ни у овом случају нисмо нашли већи ефекат. Ово сугерише да, осим боје и укуса, мора више параметара да се промени, пре него што можемо да утичемо на ситост."
Многе анализе су показале да се број људи са прекомерном тежином широм света утростручио од 1975. године. Према Светској здравственој организацији, гојазност је један од највећих здравствених изазова са којима се људи суочавају данас. Један од главних разлога за то је што људи једу превише нездраве хране и не вежбају довољно.
Због тога би резултати студије могли да се примењују као метод за контролу апетита. Андерсен је предложио решење у виду апликације заснованој на "Гугл" претрази: "Рецимо да сте хтели пицу. Отворите апликацију, изаберете пицу и она приказује много фотографија пице. Затим, замишљате да је једете и на тај начин бисте могли да добијете осећај ситости и можда поптуно престанете да желите пицу." Са овим увидом, резултати би се можда најбоље могли искористити како би се осигурало да људи не започну оброк који би довео до преједања.
Андерсен је додао: "Нећете 'уштедети' много калорија, осим ако се потпуно не уздржите од почетка оброка, а наша метода се можда може користити и за ово. Било би занимљиво истражити."
Бројни научници настављају да проучавају како рекламе за храну на друштвеним медијима утичу на људе, с обзиром да се стално суочавамо са укусном храном на екранима. Пре неколико година, једно америчко истраживање је показало да се на друштвеним мрежама у просеку појави око шест објава везаних за храну у року од дванаест сати. Већина објава су биле слике различите врсте хране, док је трећина углавном била дезерт. Због тога се сматра да интернет, тачније, друштвене мреже, могу бити фактор који доприноси повећању дебљине људи. У исто време, може бити и решење.
Следећи пут, када осетимо велику потребу за храном коју знамо да "не бисмо смели јести", онда могуће решење може бити гледање фотографије хране толико пута, да заиста почнемо да се осећамо ситим. Према резултатима студије, неопходно је гледање фотографије барем двадесет пута за појављивање ефекта.