Магазин
Медитеранска исхрана подмлађује мозак за чак 9 месеци
Исхрана, богата поврћем, плодовима мора и житарицама целог зрна, омогућава да се успори старење мозга које је настало услед гојазности, наводи се у резултатима међународног тима истраживача.
Разлика између онога како се појединац осећа, и колико година има је разлика између биолошке и хронолошке старости. Истраживања показују да је биолошка старост тела много више од осећаја, јер се знаци старења могу наћи дуж ДНК, урезани на крајевима хромозома, или у лошијим везама у мозгу.
Док све већи број истраживања сугерише да би биолошко старење изазвано стресним догађајима могло бити реверзибилно, нова студија показује да побољшање исхране може бити једна од најједноставнијих опција за поправљање стања организма, без обзира на године. Управо једно такво истраживање је доказало да је мозак испитаника показивао да је 9 месеци млађи у поређењу са очекиваном старости мозга, а све због конзумирања медитеранске исхране, преноси Сајенс алерт (Science alert).
Ово истраживање о утицају хране на старост мозга, обихватало је 102 испитаника и спроведено је Израелу. Испитаницима је урађен скенер главе на почетку и након 18 месеци прилагођене исхране. Такође, уз снимке су били доступне и информације о активности јетре, нивоу холестерола и телесној тежини. Испитаници су били подељени у три групе - једна група је имала медитеранску исхрану са пуно орашастих плодова, рибе и пилетине уместо црвеног меса; друга је јела у оквиру медитеранске исхране уз неке додатаке као што је зелени чај за полифенолима; а трећа је пратила опште смернице за здраву исхрану.
Процене старости мозга заснивале су се на алгоритму који је направљен на основу прикупљених информација приликом скенирање мозга око 300 људи, при чему је модел тачно предвиђао старост посматрањем снимака и истинске хронолошке старости.
Током истраживања, испитаници су у просеку изгубили 2 до 3 килограма, а само 1 посто изгубљене телесне тежине довео је до тога да је мозак учесника изгледао скоро 9 месеци млађе од њиховог хронолошког узраста.
"Наша студија наглашава важност здравог начина живота, који у одржавању здравља мозга укључује смањену конзумацију прерађене хране, слаткиша и пића", каже главни аутор и неуронаучник Гидон Леваков.
Ипак, требало би имати у виду да је већина учесника, мушкараца, попуњавала онлајн анкете о својој исхрани и животним навикама, што може значити да неке информације могу бити улепшане или да се неких детаља нису сетили. Такође, учесници су као део испитивања, добили бесплатно чланство у теретани.
Нека од претходних истраживања су открила како добре масти медитеранске дијете делују на ћелијском нивоу. Али је такође доказано да постоје разлике у томе ко ће се овој дијети и приклонити. Наводи се да су људи са добро плаћеним пословима и високим образовањем могли да приуште куповину велике количине рибе и интегралних житарица, па су они и имали већа побољшања у кардиоваскуларном здрављу.
