"Ја сам Чајка. Како ме чујете?": Валентина Терешкова пре 60 година летом у свемир ушла у историју

Свет космонаутике никада не би био исти да се у историју нису уписала два легендарна имена - Јуриј Гагарин, први човек који је полетео у космос, и Валентина Терешкова, прва жена која је била у свемиру. Њихов допринос космонаутици и науци немерљив је, а њихови подвизи и дан данас говоре о неоспоривој доминацији руских технологија и науке у односу на највеће конкуренте, Американце.

На данашњи дан пре тачно 60 година руска хероина Валентина Терешкова исписала је историју, а њени лик и дело остаће упамћени по бројним занимљивостима.

Од текстилне раднице до легенде светске космонаутике

Легенда руске и светске космонаутике рођена је 6. марта 1937. године у Јарославској области, у радничкој породици: њен отац био је тракториста, а мајка радила у фабрици текстила. Са 17 година, Валентина се запослила у текстилној фабрици у којој је радила и њена мајка, тек понекад остављајући слободног времена за хоби који је волела од малена - падобранство, а њена љубав према летењу била је та која је определила њену даљу каријеру.

Након успешног лета у свемир Јурија Гагарина 1961. године, један од водећих људи совјетске космонаутике, Сергеј Корољов, предложио је да се на списку потенцијалних летача нађу и жене, које би касније, након бројних припрема,  записале пар нових редова у историју. Годину дана касније, за програм припреме за лет у космос одабрано је пет добровољки, међу којима се нашла и Валентина Терешкова. Свих пет девојака одговарало је претходно задатим критеријума: имале су мање од 30 година, биле ниже од 170 центиметара и лакше од 70 килограма.

"Ја сам Чајка. Како ме чујете? Пријем!"

Након неколико месеци интензивних припрема и обучавања, 16. јуна 1963. године, Валентина Терешкова полетела је са космодрома у Бајконуру, и тако постала прва жена у историји која је полетела у свемир под кодираним именом Чајка. Недуго након успешног полетања, путем радио везе из орбите зачуо се женски глас:"Ја сам Чајка. Како ме чујете? Пријем!"

И поред неочекиваних потешкоћа приликом полетања и несносних мучнина, Валентина Терешкова била је "на висини задатка", а њена велика мисија је испуњена: она је Земљу облетела чак 48 пута за 2 дана, 22 сата и 50 минута колико је провела у свемиру, у космички дневник записала све уочене детаље, као и реакције тела на бестежинско стање и направила бројне фотографије.

Слика Терешкове била је током лета емитована на свим каналима телевизије широм Совјетског Савеза, а радио веза успостављена је и између њене летелица и кабинета Хрушчова.

Млађа од најмлађег америчког космонаута

У време свог лета у свемир, Валентина је била чак десет година млађа од најмлађег космонаута из (конкурентског) америчког програма Меркјури 7, а само једним својим летом оборила је и рекорд по времену проведеном у свемиру свих америчких космонаута заједно. Главни део Чајкине мисије било је фотографисање Земље из свих углова са циљем каснијег проучавања атмосфере, а њен допринос космонаутици и науци неоспорив је већ деценијама.

Валентинин подвиг крунисан је и звањем националног и међународног узора, а након историјског лета, Валентина је остала у свемирском програму на позицији инструктора космонаута, преносећи своја знања и искуства младим нараштајима жељним да своју каријеру посвете космосу. Касније је, 1969. године, дипломирала и на Ваздухопловној инжењерској академији Жуковски и изнова се квалификовала за свемирске летове, али никада више није отишла у космос, будући да совјетски свемирски програм није био спреман да након смрти легендарног Јурија Гагарина ризикује да изгуби још једног хероја.