Магазин
Како се мушка тела мењају када постану очеви: Бити тата је биолошки феномен исто као и бити мама
Постоји уверење да, зато што његово тело није претрпело безброј биолошких промена као жена у трудноћи, рођењем а после и дојењем, мушкарац биолошки и психолошки није "спреман" за бригу о својој деци као мајка. И док промене кроз које очеви пролазе нису тако добро схваћене (нити толико драматичне) као оне код мајки, научници тек откривају да и мушкарци и жене пролазе кроз хормоналне и мождане промене које најављују ову кључну транзицију у животу родитеља.
"Како моја лична и професионална искуства кажу, идеја да су очеви биолошки 'мање припремљени' за родитељство није тачна. Велики део родитељске улоге никоме није инстинктиван", сматра Ана Мачин, еволуциони антрополог на Универзитету Оксфорд. Она каже да је схватање мајчинства, у првим данима подразумевало учење шта значи сваки плач бебе, савладавања брзе промене пелена и жонглирања огромном количином опреме неопходне само да би се беба извела напоље.
Баш тако и мушкарац временом учи како да обавља своју нову улогу, али не само то - научници сада имају и доказе да и мушки мозак и тело пролазе кроз физиолошке промене како би се прилагодили улози оца, пише "Њујорк тајмс".
Пад тестостерона
Тестостерон, "мушки" хормон који игра важну улогу у развоју мушког фетуса и у пубертету, у великој мери је одговоран за мотивисање мушкараца да пронађу партнерке и, према истраживањима, мушкарци са вишим нивоом тестостерона имају тенденцију да буду привлачнији потенцијалним партнеркама. Али бити успешан отац значи фокусирати се на породицу и одупрети се нагону да се тражи друга партнерка, па стручњаци верују да су због тога мушкарци еволуирали како би део тог тестостерона нестао.
Једно од истраживања које је пратило раст, односно пад тестостерона, трајало је пет година и у њему је Ли Гетлер, амерички антрополог, пратио групу од 624 неожењена мушкарца без деце, узраста од 21. до 26 година. Доктор Гетлер је открио да, док су сви мушкарци у студији искусили природне падове тестостерона у зависности од старости, 465 мушкараца који су постали очеви током петогодишњег периода доживели су значајнији пад - у просеку 34 посто у односу слободних или ожењених мушкараца.
И друге студије су дошле до сличних резултата, напомињући да се ово смањење тестостерона може догодити пре и након рођења мушкарчевог првог детета. И док већини научника није јасно шта је тачно изазвало овај пад, Гетлер сматра да његови резултати сугеришу да што је пад драматичнији, то изгледа да има већи ефекат на човеково понашање. "Открили смо да, што су потпуно нови очеви имали нижи ниво тестостерона дан након што су њихове бебе рођене, то су месецима више бринули око неге и кућних послова везаних за бебу", каже доктор Гетлер.
Додатно, неке студије сугеришу да што је нижи тестостерон код мушкарца, већа је вероватноћа да ће он доживети високе нивое окситоцина и допамина (хормони среће), када је у интеракцији са својим дететом. Брига о детету, стога, не производи само снажну везу, већ и неурохемијску награду, изазивајући осећања среће, задовољства и топлине.
И мушкарцу се мења мозак
И мозак мушкарца такође пролази кроз структурне промене како би се осигурало да ће очеви показати способност и сналажење у родитељској улози. Ова област промена била је тема једног од истраживања у коме је 16 новопечених очева подвргнуто снимању мозга магнетном резонанцом. Снимања су обављана једном између прве две до четири недеље живота њихове бебе, а затим између 12 и 16 недеље. Промене које су овом приликом снимљене, приказују оно што се раније примећивало код новопечених мама. Наиме, одређене области у деловима мозга повезане са приврженошћу, неговањем, емпатијом и способношћу да се реагуја на одговарајући начин на бебино понашање, имају више сиве и беле материје између 12. и 16. недеље него када је беба тек стигла кући.
Научници мисле да ово повећање активности мозга, одражава све веће изазове око неге бебе, као и разумевање бебиних потреба и неизбежне успоне и падове које имају сви новопечени родитељи. Посебно је важно да, пошто мушкарци не доживљавају хормоналне скокове који прате трудноћу и порођај, науче како да се емоционално повежу са сопственом бебом, јер је то изузетно битан део очинске улоге. А анатомске промене у мозгу осликавају ово постепено учење које се догађа код очева.
Али док снимци мозга показују активацију код оба родитеља и то у регионима мозга који су повезани са емпатијом и разумевањем емоционалног стања бебе, једна студија из 2012. године показује да је узрок активације делова мозга потпуно другачији код тате и маме. За маме, региони ближе језгру мозга, а који им омогућавају да се брину и негују су најактивнији. Али за тате, делови који су највише били активни налазили су се на спољашњој површини мозга, где се налазе свесније когнитивне функције, као што су мисао, оријентација ка циљу, планирање и решавање проблема.
Истраживачима се чини да се мозак очева прилагодио на сличне, али различите начине како би се осигурало да се могу повезати и бринути за своје бебе, упркос томе што их нису донели на свет. Што значи да су и мајке и очеви подједнако биолошки спремни да брину о својој беби. Осим тога, различите области активације мозга могу одражавати разлику у улози и различите, али подједнако јаке везаности, између мајки и очева.
Мама да мази, тата да се игра
Већина стручњака сматра да је клише размишљање да деца трче мами у загрљај када су повређена, док је тата само "забаван" родитељ. Али, сада постоје научни докази да мајке и очеви добијају различите неурохемијске "награде" након одређеног родитељског понашања.
Рут Фелдман, социјални неуронаучник је радила истраживање које је обухватало 112 мајки и очева. Током истраживања је откривено да су максималне количине окситоцина и допамина добијале жена када су неговале своју децу. Насупрот томе, највећа количина поменутих хормона, код очева је била када су учествовали у игри са својим малишанима. Будући да мозак мале деце опонаша исте нивое окситоцина који се јавља код њихових родитеља, то значи да ће добити сличну експлозију овог хормона када се играју са татом и када их мама негује. Велика вероватноћа је да ће се укључити у ту активност поново са истим родитељем. А игра не само да учвршћује везе између оца и детета, већ такође игра кључну улогу у друштвеном развоју детета.
Наравно, има још много питања на која треба одговорити у релативно новој области биологије очинства. После деценије проучавања, научници су сложни да се морају поновити налази на већим и разноврснијим групама. Али, чињеница је да сада знамо да је еволуција припремила мушкарце за родитељство као што је припремила жене.
