Магазин
Можемо ли се "натерати" да заволимо одређену храну
Да ли се згражавате при самој помисли на одређену храну? Деца нису једина која могу бити избирљива, већ и одрасли. Аверзије према храни могу произаћи из различитих фактора, укључујући лична искуства, васпитање или чак урођену осетљивост на одређене укусе. Чак и када знамо да је здрава или када се преселимо/посећујемо место које има другачије специјалитете, понекада је заиста немогуће навићи се на укус, мирис, текстуру или изглед хране коју не волимо.
Наука о чулу укуса се још увек развија, али за сада је установљено да је могуће мењати преференце за одређену храну, без обзира на године. Стручњаци сматрају да постоје два главна фактора која утичу на развијање укуса: генетика и осетљивост.
На пример, неколико студија је показало да омиљена храна детета често може бити она коју је мајка јела док је трудна. Друго објашњење може бити да, у случају да одрасла појединац не воли одређену храну, постоји могућност да се управо те намирнице нису конзумирале у кући у којој је одрастао, зато што је старији укућани нису конзумирали. На тај начин се индиректно може формирати укус.
Што се тиче осетљивости, постоји посебна група људи, који имају веома изражено чуло укуса, поготово за горке ствари. Другим речима, док неко ужива у горчини коју има кафа или поврће, за некога је укус толико интензиван да никако неће волети горку храну/напитак. Због тога, велика осетљивост може бити један од узрока избиљивости када је у питању храна.
Било да желимо да успоставимо здравији (али мање укусан) режим исхране или само покушавамо да се навикнемо на другачије намирнице, постоји неколико начина да "тренирамо" чуло укуса:
Укус или нешто друго
Први корак може бити идентификовање проблема: да ли заиста само сметају укус и мирис или је у питању нешто друго? Укус није једини фактор који одређује оно што се више воли. На пример, можда нам не смета укус код одређене намирнице, али њен изглед и текстура могу бити веома одбојни. Тада је добро потражити алтернативни начин конзумирања: сецкање на мале комадиће стављање у блендер и прављење соса, пржење или кување до промене текстуре...
Други случај може бити да нас одређена храна само подсећа на другу намирницу коју не волимо, па инстинктивно одбијамо да је једемо. Ако је ово случај, онда је најлакше променити перспективу и закључити да су то заиста два различита укуса, како би привикавање било лакше.
Комбинације
Слично као када покушавамо навести дете да једе одређену храну - постепено додавање намирнице у нашу омиљену храну може бити од помоћи. Стручњаци сматрају да је детету потребно показати одређену храну чак петнаест пута, пре него што се привикне на њу и заволи је. Другим речима, потребно је стрпљење и упорност како бисмо почели "прихватати" храну, а најлакше је "избалансирати" укус који не волимо са омиљеним намирницама.
Експериментисање и пробање нових рецепата
Можда испрва звучи необично (зашто бисмо се трудили око спремања хране коју не волимо?) али постоји више позитивних страна ове "вежбе". Испробавањем нових метода спремања намирнице можемо открити да, на пример, неки зачини потпуно мењају првобитан укус и јело постаје укусније. Можда је храна коју не волимо укуснија када се испржи/кува, када се једе заједно са одређеном врстом хлеба или меса...
Поред тога, увежвабање вештине кувања је свакако позитивна страна, поготово у случају да немамо много избора и једноставно морамо да спремимо храну која нам није омиљена.
Како би наведене методе биле ефикасне, најважнија је упорност. Увек треба имати у виду зашто покушавамо заволети одређену храну: да ли је због здравља, да ли ће нам помоћи у самодисциплини и толеранцији на непријатности или ће нас зближити са другачијом кулутуром кроз специјалитете? Који год да је разлог, сигурно може бити добра мотивација за мењање укуса.
