Без устручавања: Разговoр са конобарима, комшијама, продавцима, побољшава ментално здравље

Многи психолози верују да су друштвени односи важни за здравље исто колико и конзумирање воћа или спавање. Постоје различите врсте међуљудских односа: на пример, разговар са блиским пријатељем до касно у ноћ и кратке интеракције са конобаром/касиром/таксистом нису иста врста комуникације, али студије показују да обе могу бити важне за ментално здравље појединца.

Прошле године је анализа једне студије из Лондона показала да је, од педесет хиљада испитаних, већина осећала ментално растерећење и позитивне емоције када је, уз разговоре са ближњима (породица, пријатељи, партнер) такође имала одређен број интеракција са непознатим људима.

Николас Епли, професор бихејвиоралних наука у једној пословној школи у Чикагу, бави се проучавањем људског устручавања од разговарања са људима у свакодневном животу. Истраживања која је анализирао су показала да људи систематски потцењују колико ће уживати у разговору са странцем и колико је вероватно да ће и друга страна уживати у разговору.

У једном експерименту, замолио је путнике у возовима и аутобусима из околине Чикага да оцене колико су очекивали да ће уживати у путовању на посао у једној од три ситуације: (1) покушај да увуку странца у разговор, (2) да не разговарају ни са ким и (3) раде оно што би иначе радили. Већина учесника је очекивала да ће имати мање задовољства од започињања разговора са странцем, али њихово искуство је било супротно: показало се да је разговор са странцем побољшао путовање на посао.

Епли је закључио да постоје три могућа објашњења зашто многи од нас погрешно претпостављају да ће такве интеракција бити неуспешна. Прво (и најважније) је да многи верују да успех зависи од  тога колико смо спретни у започињању и одржавању разговора. Студије су показале да успех у овим ситуацијама више зависи од љубазности и топлине оног који започиње разговор, него његове вештине комуникације.

Друго је да углавном нисмо сигурни како ће саговорник реаговати. Не желе сви да разговарају са људима које не познају, али истраживање је показало да ће већина људи на пријатељски коментар странца најчешће одговори истим тоном. Како Еплеи објашњава, за портал "Фор јор мајнд (For Your Mind)", ако "пружимо руку", већина људи ће је прихватити. Последњи разлог је недостатак искуства, због чега нисмо сигурни да ли ће резултат бити позитиван или не.

Бројне студије доказују да чак и најмање интеракције с другима могу имати много бенефита. Човек је социјално биће и дуги периоди изолације могу нарушити ментално, али и физичко здравље, зато је и препоручљиво је имати разноврсне комунукације у свакодненвом животу.

Разговарање са људима у угоститељству, на улици, комшијама, придруживање радионицама, спортски и слични друштвени догађаји могу бити добре прилике.

Одакле почети

Многи сматрају да је најлакше почети од упућивања комплимената. У већини случајева се може очекивати позитивна реакцицја или ће друга страна чак узвратити комплимент. У сваком случају, оваква размена речи ће сигурно намамити осмех и побољшати расположење, барем на кратко.

Следећа опција је постављање кратких питања о другој особи. Углавном, људи воле да причају о себи, тако да је добро питати их за мишљење о одређеној теми, у зависности од ситуације. На пример, ако се налазимо на утакмици, можемо поставити питање о самој игри, о њиховој љубави према спорту, да ли им је први пут на оваквом догађају...

Одатле је могуће пронаћи заједничке теме. Када нам саговорник одговори на питање, можемо им рећи сопствено мишљење или неколико информација о себи. Битно је да интеракција буде везана за тренутну ситуацију, а нове теме се могу развити органски. Међутим, чак иако се цео разговор заврши на једној краткој, али пријатној интеракцији, може бити сасвим довољно за побољшање атмосфере и сопственог (али и туђег) расположења.