Магазин
Изненађујуће откриће: Недостатак сна може ублажити депресију
Иако несаница не звучи као идеалан "лек", поготово зато што негативно утиче на расположење, најновије истраживање указује да једна непроспавана ноћ може имати позитиван утицај на симптоме депресије. "Рестартовање" биоритма се већ годинама проучава као потенцијала терапија за многе поремећаје у расположењу.
После непроспаване ноћи, скоро нико није у добром расположењу, тако да је можда немогуће замислити да недостатак сна заправо може помоћи људима са депресијом. Међутим, скенирање мозгова учесника истраживања на Универзитету Пенсилванија у САД је показало како промене у распореду спавања могу довести до интригантних промена у одређеним подручјима мозга.
Коришћењем фукционалне магнетне резонанце је скенирано око педесет људи без историје психијатријских поремећаја, а затим је скенирано тридесет људи који болују од тежег облика депресије.
У групи оних који су имали историју депресије, половина је стављена у контролну групу и добила је прилику да се добро наспава између тестова. Сви остали, са и без дијагнозе, морали су остати будни током ноћи. Нису конзумирали кофеин и нису вежбали како би остали будни, већ су имали "досадну" ноћ: играли су игрице, читали, гледали телевизију...
Изненађујуће је било да су истраживачи приметили значајно побољшање расположења код најмање тринаест учесника са депресијом. С друге стране, они који нису имали забележене поремећаје су имали типично погоршање расположења након непроспаване ноћи.
Знамо да људски мозак није најефикаснији без адекватног одмора - недовољно сна доводи до успореног рада префронталног кортекса, мождане коре на предњем делу нашег мозга, која има функцију у доношењу одлука, краткорочном памћењу, контролисању говора, планирања, изражавању личности...Осим што успорава рад когнитивних способности, долази и до менталног оптерећења приликом регулисања емоција, јер амигдала мозга (која има улогу у обрађивању информација, памћењу и у емоционалним одговорима на одређене ситуације) ради "прековремено". Без нормалне функције префронталног кортекса, који би ублажио реакције, долази до раздражљивости.
Ипак, према једном чланку са портала "Сајенс директ" из 2014. године, недостатак сна се годинама сматра као потенцијални третман за ублажавање депресије и овај принцип лечења се назива хронотерапеутика. Другим речима, промене у биолошким ритмовима постало је поље озбиљног проучавања, што сугерише да би "ремећење" нашег телесног сата могао, на неки начин, "ресетовати" регулаторне процесе који су кренули по злу.
Наравно, то не значи да су честе непроспаване ноћи добра идеја за било кога, јер су поремећаји спавања повезани са многим здравственим проблемима, као и већим ризиком од деменције касније у животу. Међутим, мапирање значајних промена у везама између области мозга за које су укључене у емоционалну и когнитивну регулацију, након губитка сна, могло би донекле допринети успостављању могућих механизама одговорних за барем неке случајеве депресије.
Светска здравствена организација рангира депресивни поремећај као треће најраспрострањеније обољење широм света. Кад већ знамо да је могуће побољшати повезаност између подручја мозга која су важна за расположење, могли бисмо једног дана пронаћи начин да подигнемо расположење милиона људи, а да притом не лишимо свој мозак предности доброг ноћног одмора.
