Магазин
Од еуфорије до меланхолије: Зашто се јавља велика туга након лепих и незаборавних догађаја
Не постоји ништа лепше од путовања, свадбе, дружења, концерта, којим смо се дуго радовали. Уживамо док ишчекујемо догађај, уживамо док траје, али на крају, осећамо се као да смо искористили све "залихе" позитивних емоција које смо имали. Повратак у стварност делује као казна, нисмо "освежени" и спремнi за рад... Иако знамо да смо се одморили "како треба", не можемо да разумемо зашто немамо осећај захвалности. Одговор можда није у самом догађају, већ у времену које му претходи.
Када се заврши неки леп догађај, као што је дуго ишчекивано путовање, концерт, друштвено окупљање, свако се осећа помало разочарано и тужно, што је веома разумљиво. После забавног "бега од реалности", нико не жели да се врати у свакодневне рутине, обавезе и стрес. За некога, оваква туга може бити пролазна и убрзо може поново да успостави своје досадашње навике.
Ипак, неко може осетити толико интензивних, негативних емоција, да може доћи до дубоке туге или чак депресије. Неки од симптома могу бити: стрес, анксиозност, константан умор, раздражљивост, недостатак мотивације и концентрације, проблеми са спавањем...
Осим што наведени симптоми представљају велики терет, јавља се и велики осећај кривице. Можемо се запитати: Зар не би требало да се осећам одморно, мотивисано и спремно за рад? Зашто нисам довољно захвалан иако сам имао прилике да се опустим?
Када нам је тешко да се поново привикнемо на стваран свет, јављају се многе сумње и фрустрације. Због чега оваква осећања могу бити толико интензивна и да ли постоји начин да их спречимо или ублажимо?
За почетак, потребно је схватити како функционише процес ишчекивања, узбуђења, уживања и на крају, враћања на "старо". На пример, ако знамо да ћемо да идемо на путовање, осећамо узнуђење недељама или чак месецима пре него што се догоди. Док тражимо смештај, плаже на које ћемо ићи, градове које ћемо обилазити, наши рецептори за допамин се активирају и осећамо се добро, чак иако се догађај још увек није десио.
Осим узбуђења, људи воле да постижу различите циљеве, како би се осећали испуњено и задовољно. Када се путовање заврши, не добијамо исту количину допамина: нема више планирања, сви циљеви су испуњени. Што је више времена проведено на организацију и смишљање детаља одмора, шансе за осећање велике туге када се заврши су све веће.
Феномен се не дешава само када је у питању годишњи одмор, већ то могу бити било који велики животни догађаји (венчања, рођендани, селидбе, дипломирање ). Сваки од наведених примера укључује планирање и ишчекивање тренутка који ће "пореметити" свакодневне, предвидиве рутине и донети узбуђење. Поред тога, сигурно је да током самог догађаја већину времена уживамо и не размишљамо о свим обавезама које нас могу замарати.
Ипак, сваком одмору ће доћи крај и то је чињеница која се не може избећи. Како можемо умањити жаљење за "лепим временима" када прођу?
"Превентивне мере"
Пре самог догађаја, добро је унапред припремити простор у који знамо да се враћамо. На пример, ако одлазимо на путовање од неколико дана или на догађај који ће дуго трајати, препоручљиво је уредити спаваћу собу, кухињу, радни сто, како нас не би дочекао неред, који би био само додатни извор стреса. Простор у коме се налазимо може значајно да утиче на наше расположење, тако да, на пример, издвајање времена за уређивање канцеларијског стола може олакшати ментални прелаз из "режима одмора" у "режим рада".
Дан за паузу
Како би прелаз био "безболан", препоручљиво је издвојити један дан после догађаја, који ће искључиво служити за привикавање на реалност. Такав дан не мора нужно бити продуктиван, али је добро искористити га за физички одмор, сређивање пртљага (ако смо путовали), а може бити и користан када желимо да нам се сви утисци слегну. Неки од највећих узрока туге након лепог догађаја може бити и недостатак времена за прилагођавање на надолазећи период, у коме нас чекају бројне одговорности.
Радовање ситницама
Иако је можда забавно путовање готово, још увек постоји неколико начина да се поново "проживи". Распоређивање фото или видео записа, дељење поклона, причање са блиским људима о својим утисцима и закључцима је још један "део" целокупног искуства. На тај начин се може ојачати и осећај захвалности који често умемо да запоставимо, јер смо преокупирани обавезама одмах након повратка.
Размишљање о будућности
Претходни пример некима може помоћи да се осећају добро и да се присете лепих тренутака, али некима може бити још већи узрок туге и депресије. Ако постоји ризик да размишљање о забави која је прошла може проузроковати искључиво негативне емоције, онда се горе наведени корак може прескочити на неко време. Уместо тога, време је за радовање будућности. Некима је лакше да одмах почну да планирају распоред за следећи дан, недељу, месец... Не морају бити велики догађаји, већ само генерални планови који могу помоћи да се осећамо стабилније и спремно за нове изазове.
